Stare kuće u Srbiji često su imale dvoja vrata: Razlog za drugi ulaz danas bi mnoge iznenadio

Stare kuće u Srbiji često su građene sa dvoja ulazna vrata, a taj detalj nije bio slučajan. Iako takav raspored nije postojao u svim krajevima, bio je karakterističan za brojne tradicionalne kuće, naročito tokom 19. veka.

Drugi ulaz mogao je da ima praktičnu i bezbednosnu funkciju, dok su se u pojedinim krajevima za njega vezivali i posebni običaji i verovanja.

Dvoja vrata kao izlaz u slučaju opasnosti

U pojedinim delovima Srbije, naročito u Mačvi, Pocerini i Posavotamnavi, stare kuće često su imale dvoja naspramna vrata.

Prema etnografskim zapisima, jedna od funkcija drugog izlaza bila je bezbednost. U vremenima kada su sela bila izložena upadima i drugim opasnostima, dodatna vrata omogućavala su ukućanima da brzo izađu iz kuće i sklone se preko dvorišta ili bašte.

Slična predanja zabeležena su i u Resniku kod Beograda, gde se navodi da su druga vrata služila i za sklanjanje žena i devojaka u slučaju opasnosti.

Jedna vrata ka ulici, druga ka dvorištu

Postojao je i mnogo praktičniji razlog.

Tradicionalna seoska domaćinstva bila su organizovana drugačije nego danas. Pored kuće, imanje je često uključivalo štalu, ambar, koš, bunar, baštu i druge pomoćne objekte.

Zbog toga je bilo korisno imati jedan izlaz prema putu ili prednjem delu imanja, a drugi prema dvorištu i ekonomskom delu domaćinstva.

Kod pojedinih tipova kuća oba ulaza vodila su u centralnu prostoriju, jednostavno nazvanu „kuća“, u kojoj se nalazilo ognjište i odvijao najveći deo porodičnog života.

Posebna vrata za važne trenutke

Za druga vrata vezivala su se i različita narodna verovanja.

U pojedinim krajevima postojalo je predanje da se mlada prvi put uvodila u kuću kroz jedna vrata, dok se pokojnik iznosio kroz druga.

Ideja je bila da se ista vrata ne koriste za dolazak novog člana porodice i za poslednji izlazak iz doma.

U zlatiborskom kraju postojala su tumačenja prema kojima su istočna vrata povezivana sa dolaskom i dobrim događajima, dok su zapadna imala drugačiju simboliku.

Kroz jedna vrata, prema narodnoj tradiciji, mogli su da ulaze mladenci, gosti ili novorođenče, dok su druga bila vezana za odlazak pokojnika.

Takve običaje ipak treba posmatrati kao deo lokalne tradicije, a ne kao pravilo koje je važilo u celoj Srbiji.

Drugi ulaz služio je i svakodnevnim poslovima

U etnografskim opisima starih kuća navodi se i da su druga vrata mogla da služe privrednim potrebama domaćinstva.

Kroz njih se lakše prilazilo delu dvorišta namenjenom stoci, poljoprivrednim poslovima i pomoćnim objektima.

To danas može delovati neobično, ali u vreme kada su kuća, životinje i svakodnevni rad na imanju bili mnogo тесnije povezani, takav raspored bio je veoma praktičan.

Zašto su druga vrata nestala?

Krajem 19. i početkom 20. veka počinje da se menja arhitektura srpskih sela.

Umesto jednostavnijih brvnara i kuća sa jednom centralnom prostorijom, sve češće se grade veće zidane kuće sa više soba, hodnicima, odvojenim kuhinjama i drugačije organizovanim dvorištima.

Sa novim rasporedom smanjila se i potreba za naspramnim ulazima.

Danas su dva ulaza najčešće pitanje komfora i savremene organizacije prostora, dok su nekada govorila mnogo više o načinu života, bezbednosti, radu domaćinstva i običajima ljudi koji su u tim kućama živeli.

IZVOR: 24SEDAM I FOTO: CHATGPT