Pijete li dovoljno vode? Jednostavan način da to proverite

Koliko vode bi trebalo da pijemo svakog dana jedno je od pitanja na koje ne postoji isti odgovor za sve. Preporuke se razlikuju u zavisnosti od uzrasta, fizičke aktivnosti, ishrane i uslova u kojima živimo, ali postoje jednostavni pokazatelji koji mogu pomoći da procenimo da li unosimo dovoljno tečnosti.

U Velikoj Britaniji National Health Service (NHS) preporučuje šest do osam čaša, odnosno do oko 1,2 litra tečnosti dnevno, uz napomenu da deo vode organizam dobija i iz hrane.

Harvard Medical School preporučuje približno četiri do šest šolja tečnosti dnevno. Ipak, mnogo poznatija je preporuka prema kojoj bi odrasla osoba trebalo da unosi oko dva litra vode dnevno.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da potrebe za vodom nisu iste kod svih ljudi.

Još 2016. godine dr Stuart Galloway, vanredni profesor fiziologije, vežbanja i ishrane na University of Stirling, doveo je u pitanje ideju da je za hidrataciju najbolje unositi isključivo vodu.

Njegova studija pokazala je da različiti napici, uključujući pića koja mogu imati diuretičko dejstvo, poput lager piva i instant kafe, u uobičajenim količinama nisu izazivali veći gubitak tečnosti od vode.

Ipak, ne postoji univerzalna količina vode koju bi svaka osoba trebalo da popije tokom dana.

Na potrebe organizma utiču telesna građa, način ishrane, nivo fizičke aktivnosti, temperatura vazduha, vlažnost i brojni drugi faktori.

Većina ljudi može da primeti da joj nedostaje tečnosti zahvaljujući osećaju žeđi. Međutim, osećaj žeđi može da oslabi sa godinama, zbog čega starije osobe ponekad ne registruju na vreme da bi trebalo da povećaju unos tečnosti.

Jedan od jednostavnih načina za procenu hidratacije može biti broj odlazaka u toalet.

Prema dr Stuartu Gallowayu, okvirno pravilo za većinu zdravih odraslih osoba jeste između četiri i šest mokrenja tokom uobičajenog dana.

Takav pokazatelj uzima u obzir razlike u gubitku tečnosti zbog fizičke aktivnosti, temperature i drugih uslova, kao i razlike u količini tečnosti koju osoba unosi.

Ako osoba mokri više od šest puta dnevno, moguće je da unosi više tečnosti nego što joj je potrebno. S druge strane, manje od četiri odlaska u toalet može biti signal da bi unos vode trebalo povećati.

Ipak, ovaj metod nije potpuno precizan.

Na učestalost mokrenja mogu da utiču funkcija bubrega, godine, određeni lekovi, vrsta napitaka koje osoba konzumira i brojni drugi faktori.

Zbog toga broj odlazaka u toalet treba posmatrati samo kao okvirni pokazatelj, a ne kao preciznu medicinsku procenu hidratacije.

Još jedan koristan signal može biti boja urina. Svetlija boja najčešće ukazuje na dobru hidrataciju, dok veoma taman urin može biti znak da organizmu nedostaje tečnosti.

Ipak, ni boju urina ne bi trebalo koristiti kao jedini pokazatelj.

Stručnjaci savetuju da se procena hidratacije zasniva na kombinaciji više faktora – osećaju žeđi, učestalosti mokrenja, boji urina, fizičkoj aktivnosti i uslovima u kojima osoba boravi.

Drugim rečima, univerzalno pravilo od dva litra vode dnevno ne mora da odgovara svima. Potrebe organizma razlikuju se od osobe do osobe, a najvažnije je pratiti signale koje telo šalje.

IZVOR: N1 I FOTO: CHATGPT