Ljudi koji se stalno žale možda nisu samo negativni: Psiholozi ukazuju na kognitivnu ruminaciju

Ljudi koji se gotovo neprestano žale na okolnosti, druge ljude ili sopstvenu sreću možda ne prolaze samo kroz loš period, već mogu biti zarobljeni u obrascima razmišljanja koji dodatno pojačavaju emocionalni stres.

Psiholozi ukazuju na kognitivnu ruminaciju kao jedan od mogućih razloga za hronično žaljenje. Reč je o ponavljajućim mislima o problemima, nepravdi ili neprijatnim iskustvima koje ne vode rešenju, već osobu vraćaju u isti krug zabrinutosti.

Takav obrazac često prati pojačana osetljivost na stres, pa i manje svakodnevne neprijatnosti mogu izazvati snažne reakcije, razdražljivost, tugu ili anksioznost.

Pored ruminacije, kod nekih ljudi može biti prisutan i takozvani mentalitet žrtve. U tom slučaju osoba ima osećaj da su uzroci problema uglavnom izvan njene kontrole i da drugi ljudi ili okolnosti određuju njen život.

Važnu ulogu može imati i niska tolerancija na frustraciju. Ljudi koji teško podnose neprijatnost, neslaganje ili neočekivane prepreke lakše mogu reagovati negativno i pretvoriti nezadovoljstvo u česte pritužbe.

Stručnjaci ipak upozoravaju da hronično žaljenje nije dijagnoza samo po sebi. Ne može se na osnovu nekoliko rečenica ili ponašanja zaključiti da neko ima psihološki problem.

Problem nastaje kada negativne misli postanu trajni obrazac koji utiče na raspoloženje, odnose sa drugima i sposobnost rešavanja problema. Stalno ponavljanje istih briga može dodatno učvrstiti osećaj bespomoćnosti i otežati izlazak iz začaranog kruga.

Zato je važnije posmatrati obrasce ponašanja i način na koji osoba reaguje na probleme nego je jednostavno označiti kao „negativnu“.

IZVOR: EN.AS.COM I FOTO: CHATGPT