Astronaut Daniel Tani: Od inženjera iz okoline Čikaga do čoveka koji je iz svemira gledao Zemlju
Više od četiri meseca u svemiru, svemirske šetnje na visini od oko 400 kilometara iznad Zemlje i rad na izgradnji Međunarodne svemirske stanice. Životni put nekadašnjeg NASA astronauta Daniela Tanija dokaz je da se velike životne prilike ponekad pojave onda kada ih najmanje očekujemo.
Iako kao dečak nije sanjao da postane astronaut, splet profesionalnih odluka, upornosti i neočekivanih prilika odveo ga je do jednog od najneobičnijih radnih mesta na svetu.
KADA POGLED NA ZEMLJU PROMENI PERSPEKTIVU
Tokom šesnaestogodišnje karijere, Daniel Tani učestvovao je u dve svemirske misije, izveo šest svemirskih šetnji i proveo ukupno 132 dana u svemiru. Radio je na Međunarodnoj svemirskoj stanici, učestvujući i u njenom sklapanju. Među iskustvima koja su na njega ostavila najjači utisak izdvaja se pogled na Zemlju iz svemira.
„Tokom svojih misija proveo sam više od četiri meseca u svemiru i stalno sam bio zadivljen lepotom naše planete. Svaki put kada sam imao priliku da pogledam kroz prozor, bio sam oduševljen prizorom Zemlje. Nalazili smo se na svega 400 kilometara iznad njene površine, ali boje, oblici i izgled naše planete bili su neverovatno lepi. To je u meni budilo veliki ponos što pripadam ovoj planeti.“
Ipak, iza impresivnih prizora i svemirskih misija krije se priča o čoveku koji nije imao unapred zacrtan put do zvezda. Njegova karijera počela je u inženjerstvu, a mogućnost da postane astronaut pojavila se tek nakon godina rada u svemirskoj industriji.
NIJE SANJAO DA POSTANE ASTRONAUT – PRILIKA SE POJAVILA USPUT
Daniel Tani odrastao je u okolini Čikaga, u vremenu kada je čitav svet sa velikom pažnjom pratio ljudske letove na Mesec. Iako je kao dete, poput mnogih svojih vršnjaka, umeo da se igra astronauta, odlazak u svemir nije bio njegov životni plan.
„Kada sam imao osam, deset ili dvanaest godina, ljudi su putovali na Mesec. Ceo svet je bio opsednut svemirom. Naravno, igrao sam se astronauta, ali nisam imao nameru da zaista odem u svemir“, prisetio se Tani.
Njegov profesionalni put odveo ga je na Masačusetski institut za tehnologiju (MIT), gde je završio osnovne i master studije mašinstva. Upravo mu je inženjerstvo otvorilo vrata svemirske industrije, ali u početku bez ambicije da jednog dana napusti Zemlju.
„Prvi posao dobio sam u jednoj svemirskoj kompaniji. Pridružio sam joj se zato što sam želeo da se bavim projektovanjem, a ona se upravo time bavila. Moj ulazak u svemirsku industriju zapravo je bio životni izbor. Pomislio sam da bih time mogao da se bavim neko vreme.“
Kako je sticao iskustvo, dobijao je sve zanimljivije zadatke i prilike za profesionalni razvoj. Posao koji je prvobitno izabrao zbog interesovanja za projektovanje postepeno ga je približavao svetu svemirskih misija.
„Kako je moja karijera napredovala, ukazivale su se prilike za sve zanimljivije poslove. A onda se odjednom pojavila mogućnost da postanem astronaut. Prijavio sam se i imao mnogo sreće.“
TRI POKUŠAJA I POZIV KOJI JE PROMENIO SVE
U aprilu 1996. godine NASA je izabrala Daniela Tanija za kandidata za astronauta. Iza tog trenutka stajalo je iskustvo koje dobro ilustruje koliko je teško ostvariti takav cilj, čak i kada kandidat poseduje odgovarajuće obrazovanje i profesionalno iskustvo.
Tani se prisetio da je prvu prijavu poslao nekoliko godina ranije, bez velikih očekivanja. Mogućnost da bude izabran delovala mu je gotovo jednako neverovatno kao dobitak na lutriji.
„Moj osećaj u tom trenutku bio je sličan onome koji imate kada kupite loto tiket. Na trenutak sanjate o velikom dobitku, zatim stavite tiket u džep, potpuno zaboravite na njega i pomislite da se to nikada neće dogoditi.“
Prvi pokušaji nisu mu doneli željeni rezultat. Ipak, nije odustao. Tek treći put stigao je poziv koji nije očekivao.
„Bilo mi je drago što sam učestvovao, što sam barem pokušao da postanem astronaut. Naravno, odbili su me. Tek treći put doživeo sam najveći šok u životu, kada su me zaista pozvali i pitali da li želim da dođem na razgovor za izbor astronauta.“
Taj trenutak promenio je način na koji je razmišljao o sopstvenoj budućnosti.
„Taj poziv promenio je sve. Tada sam prvi put počeo ozbiljno da razmišljam o tome i pomislio: ‘Vau, ovo bi zaista bilo sjajno!’“
Usledili su razgovori, meseci čekanja i neizvesnost. A onda je stigao poziv koji je označio početak sasvim novog poglavlja.
„Telefon je zazvonio i usledio je veoma karakterističan razgovor. Oni nikada ne izgovore reč ‘astronaut’. Samo vas pitaju: ‘Da li želite da dođete kod nas da radite?’“
Odgovor, naravno, nije bio težak.
„Naravno, odgovorite: ‘Apsolutno! Da, gospodine!’ A onda spustite slušalicu i zapitate se: ‘Šta sam ja to upravo prihvatio?’“
Za Tanija je to bio trenutak u kojem je mogućnost koja je godinama delovala gotovo nedostižno postala stvarnost.
KONKURENCIJA JE OGROMNA, A PRESUDNO JE ONO ŠTO VAS IZDVAJA
Izbor astronauta jedan je od najzahtevnijih procesa u profesionalnom svetu. Hiljade ljudi žele da dobiju priliku da lete u svemir, ali samo mali broj kandidata uspe da prođe kroz selekciju.
Tani smatra da su, pored stručnog znanja, važni različitost iskustava, sposobnost prilagođavanja i ličnost kandidata.
„Takmičite se sa hiljadama i hiljadama drugih ljudi koji takođe žele da postanu astronauti, zato je dobro da imate iskustva u različitim istraživačkim aktivnostima. Skup vašeg iskustva i ličnosti jeste ono što vam omogućava da se izdvojite od drugih kandidata. Sam proces je relativno jednostavan, ali pošto toliko ljudi želi da postane astronaut, veoma je teško biti izabran.“
SVEMIRSKA ŠETNJA: IZMEĐU FASCINACIJE I FIZIČKE ISCRPLJENOSTI
Boravak u svemiru predstavlja iskustvo koje je teško uporediti sa bilo čim na Zemlji. Ipak, iza spektakularnih prizora nalaze se naporan rad, zahtevne procedure i fizički izazovi koji nisu vidljivi na fotografijama astronauta.
Svemirska šetnja posebno je zahtevna. Astronaut mora da nosi teško i glomazno odelo, prođe kroz pripreme koje traju satima i obavlja zadatke u uslovima u kojima nema prostora za improvizaciju.
„To je neverovatno iskustvo. Međutim, kada izlazite u svemirsku šetnju, odelo koje nosite je glomazno, teško i veoma neudobno. Tokom prave svemirske šetnje u tom odelu provedete skoro 12 sati.“
Pripreme i sama aktivnost mogu da potraju gotovo čitav dan, čak i kada izlazak u otvoreni svemir traje šest ili sedam sati.
„Morate da ga obučete i pripremite svoje telo za izlazak u svemir. To vam oduzme čitav dan. Čak i kada sama svemirska šetnja traje šest ili sedam sati, u odelu provedete deset ili dvanaest sati. To je bolno i naporno.“
Ipak, postoji trenutak zbog kojeg sav taj napor dobija sasvim drugačije značenje.
„Ali privilegija da otvorite otvor, izađete u svemir i držite se za svemirsku stanicu zaista je nešto posebno.“
Tani opisuje iskustvo kada su oko njega bili tama svemira i Međunarodna svemirska stanica, kompleksna konstrukcija koja mu omogućava da bezbedno radi u takvom okruženju.
„Naravno, mi smo tamo da bismo izgradili svemirsku stanicu ili je popravili. Naš glavni zadatak je da obavimo posao. Ipak, postoje trenuci kada napravite pauzu, pa vam kolega sa stanice kaže: ‘Hej, Den, upravo ćemo preleteti iznad Čikaga. Odmori malo i pogledaj grad.’“
Za čoveka koji je odrastao u okolini Čikaga, takvi prizori imaju i posebnu ličnu dimenziju.
„To je fantastično! Mogu da posmatram kako Čikago prolazi ispod mene dok radim.“
VIŠE OD POGLEDA NA ZEMLJU: ODGOVORNOST I RIZIK SVEMIRSKIH MISIJA
Iako svemir iz perspektive astronauta može da izgleda očaravajuće, svaka misija nosi ozbiljne rizike. Iza svakog leta stoje godine priprema, rad inženjera, naučnika i drugih stručnjaka, kao i odluke koje direktno utiču na bezbednost posade.
Tani ne govori o opasnostima kao o apstraktnoj mogućnosti. Tokom karijere bio je svestan da su ljudi sa kojima je radio, uključujući bliske prijatelje, izgubili živote u nesrećama spejs-šatlova.
„Biti astronaut je opasna profesija. Imali smo veoma bliske prijatelje koji su izgubili živote u nesrećama spejs-šatlova, tako da smo potpuno svesni koliko ovaj posao može biti opasan.“
U takvom poslu poverenje nije samo pitanje međuljudskih odnosa. Ono je sastavni deo sistema koji omogućava da se astronauti otisnu izvan Zemljine atmosfere i vrate kući.
„Kao astronaut, imao sam poverenja u inženjere i rukovodioce koji su pravili letelice i donosili odluke o tome da nas pošalju u svemir. Verujemo da su šanse da sve prođe bezbedno veoma dobre, ali istovremeno prihvatamo činjenicu da je to opasan posao.“
GRADITELJ MEĐUNARODNE SVEMIRSKE STANICE
Tokom misije 2007. i 2008. godine, Tani je radio kao inženjer leta na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Njegov zadatak bio je povezan sa njenim sastavljanjem, u periodu kada je ova ogromna orbitalna laboratorija još dobijala nove module i funkcionalne celine.
Jedan od posebno važnih zadataka podrazumevao je korišćenje robotske ruke za postavljanje novog modula na stanicu.
„Tokom boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici bio sam tamo u vreme njenog sastavljanja, tako da je moj glavni zadatak bio upravo rad na izgradnji stanice. Doneli smo jedan veliki modul, a ja sam koristio robotsku ruku kako bih ga spojio sa svemirskom stanicom.“
Rad na ovakvom projektu zahteva izuzetnu preciznost, koordinaciju i saradnju između posade u orbiti i timova na Zemlji. Svaki modul predstavlja deo većeg sistema, a njegovo postavljanje zahteva pažljivo planiranje i usklađene aktivnosti.
Međunarodna svemirska stanica nije samo mesto za naučne eksperimente. Ona je i dokaz da zemlje sa različitim interesima i političkim stavovima mogu da rade zajedno na projektu koji prevazilazi njihove nacionalne granice.
Za Tanija je, kako kaže, upravo je taj aspekt jedna od najvažnijih vrednosti njegovog iskustva u svemiru.
MESEC KAO SLEDEĆA VELIKA STANICA, A MARS KAO SAN BUDUĆNOSTI
Dok je Međunarodna svemirska stanica decenijama bila jedan od glavnih simbola ljudskog prisustva u orbiti, pažnja svemirskih agencija sve više je usmerena ka novim destinacijama.
Povratak ljudi na Mesec predstavlja važan cilj savremenih svemirskih programa, dok bi putovanje na Mars zahtevalo još složeniju tehnologiju, dugotrajne pripreme i rešavanje brojnih izazova.
Tani veruje da će nova poglavlja istraživanja svemira biti ispisana tokom narednih godina. Njegova želja je da doživi trenutak kada će se ljudi ponovo iskrcati na Mesec, ali i da jednog dana vidi čoveka na površini Crvene planete.
„Nadam se da ćemo do 2030. godine ponovo imati ljude na Mesecu. Za Mars će biti potrebno nešto više vremena. Putovanje je veoma dugo, ali se nadam da ću tokom svog života videti ljude kako hodaju po Marsu.“
PIŠE: ANA VELJKOVIĆ I FOTO: CHICAGODESAVANJA
