Nova sveobuhvatna studija blizanaca koja je uključivala učesnike širom SAD-a, Australije, Danske i Švedske otkrila je da povećanje količine voća i povrća u ishrani može smanjiti rizik od depresije tokom vremena, piše Science Alert.
Studije o blizancima su posebno korisne za naučnike jer su blizanci tako genetski slični. Sve razlike u zdravlju – kao što su simptomi depresije, u ovom slučaju – su stoga verovatnije uzrokovane varijablama kao što su ishrana, vežbanje i uslovi života.
Predvođena istraživačima sa Univerziteta Novog Južnog Velsa (UNSV) u Australiji, studija je analizirala podatke ankete o ishrani i raspoloženju 3.483 osobe. Svi učesnici su imali 45 i više godina i praćeni su u periodu do 11 godina, navodi Miss7zdrava.
„Blizanci dele 50-100 odsto svog genetskog porekla i ako su odrasli zajedno, dele isto porodično okruženje“, kaže genetičarka Karen Mejter iz UNSW-a.
„Jedna od prednosti proučavanja blizanaca je ta što istraživanje može pomoći u rešavanju problema neželjenih faktora, kao što je socioekonomski status u ranom životu, koji utiču na ishode.
Kako voće i povrće utiče na depresiju
Tim je otkrio „skromnu“ razliku u simptomima depresije između onih koji su klasifikovani kao da imaju visok unos voća i povrća (u proseku 2,1 i 2,0 prosečne dnevne porcije) i onih sa malim unosom voća i povrća (0,3 ili 0,5 prosečne dnevne porcije).
Kada se uporedi umereni unos povrća i voća sa niskim unosom, razlika u depresiji je bila manje izražena kod konzumacije povrća i izostala je kod unosa voća. Takođe je vredno napomenuti da je većina učesnika studije i dalje jela manje od opšte preporučene količine povrća i voća: ukupno najmanje pet porcija dnevno.
„Otkrili smo da je potrošnja voća i povrća u dve velike skandinavske studije bila posebno niska, pri čemu su obe u proseku imale manje od polovine preporučenog unosa Svetske zdravstvene organizacije od najmanje pet porcija dnevno“, kaže glavna autorka studije, naučnica za hranu Anabel Matison iz UNSW- a.
„Nije nam jasno da li bi se rizik od depresije dodatno smanjio ako bi se unos povećao na preporučene nivoe. Iako podaci nisu dovoljno detaljni da bi dokazali uzrok i posledicu – fizička aktivnost, na primer, nije bila uključena u analizu – relativno velika veličina uzorka studije i dvostruko istraživanje podržavaju studiju, što sugeriše da ovde postoji veza.
„Nalaz ove studije o povezanosti između većeg unosa voća i povrća i simptoma depresije u skladu je s većinom prethodnih dokaza“, piše tim u objavljenom istraživanju.
Znamo da je voće i povrće dobro za mnoge različite aspekte našeg zdravlja. Prethodne studije su već istakle veze između ishrane i depresije i između depresije i zdravlja creva (koje može biti bolje ako ne jedemo ultraprerađenu hranu).
Starost učesnika studije je takođe važna: depresivni poremećaji imaju tendenciju vrhunca kod odraslih između 55 i 75 godina, a ovo istraživanje sugeriše da je jedenje više voća i povrća potencijalno jednostavan način da se smanji rizik od ovih poremećaja. „Ovi nalazi su dodatni argument za povećanje unosa voća i povrća kod odraslih starijih od 45 godina“, kaže Matison. Istraživanje je objavljeno u časopisu Scientific Reports.
IZVOR: DANAS I FOTO: PIXABAY