Od pijace do klika: Kako se menja tržište hrane u Srbiji?
Kupovina hrane preko interneta u Srbiji više nije retkost. Navike potrošača poslednjih godina značajno su se promenile, pa se danas onlajn naručuju ne samo trajni proizvodi, već i sveža i lako kvarljiva hrana. Glavni razlog je jednostavan – internet kupovina štedi vreme i omogućava kupcima da lakše dođu do domaćih i specifičnih proizvoda.
Promenu najbolje pokazuju podaci o internet kupovini. U Srbiji je 2020. godine zabeleženo 21,2 miliona internet kupovina karticama i elektronskim novcem, dok je 2025. taj broj porastao na čak 110,6 miliona.
Prema podacima koje navodi RTS, 2021. godine svega 3,2 odsto onlajn kupaca naručivalo je hranu ili piće iz prodavnica preko interneta. Do 2024. taj procenat porastao je na 6,1 odsto.
Još veći rast zabeležen je kod naručivanja gotove hrane – sa osam odsto onlajn kupaca 2021. na 18,6 odsto u 2024. godini.
Stručnjaci ocenjuju da je ranije glavni motiv bio pronalaženje proizvoda koji nisu dostupni u lokalnim prodavnicama, dok danas kupci sve više biraju internet zato što im olakšava svakodnevicu i štedi vreme.
Domaći proizvodi pronalaze kupce preko platformi
Sve više malih poljoprivrednih gazdinstava koristi specijalizovane internet platforme kako bi direktno došlo do potrošača.
Primer je platforma „Moje stado“, koja je sa početnih 23 poljoprivredna gazdinstva porasla na oko 50, a broj proizvođača se i dalje povećava iz meseca u mesec.
Kupci na taj način mogu direktno da naruče domaće proizvode, zimnicu, meso, sireve, med i druge specijalitete, bez obilaska više prodavnica ili pijaca.
Posebno interesovanje postoji i među ljudima iz dijaspore, koji domaću hranu naručuju pre dolaska u Srbiju ili pre povratka u inostranstvo.
Za male proizvođače, međutim, više nije dovoljno samo da imaju dobar proizvod.
Kupci žele da znaju ko proizvodi hranu, gde je nastala, kako se pravi, kada će stići, koliko košta dostava i kakvi su uslovi plaćanja. Važnu ulogu imaju i recenzije drugih kupaca.
Stručnjaci upozoravaju da mali proizvođači često internet koriste samo kao „digitalnu tezgu“ – objave fotografiju proizvoda, cenu i broj telefona. Takav pristup više nije dovoljan za ozbiljan razvoj onlajn prodaje.
Potrebno je redovno praviti sadržaj, odgovarati kupcima, prikupljati recenzije i graditi poverenje.
Kod prodaje hrane posebno je važna logistika.
Kvarljivi proizvodi zahtevaju odgovarajući hladni lanac dostave, dok visoka cena transporta može potpuno da odbije kupca. Ako proizvod košta 1.200 dinara, a dostava još 600 dinara, verovatnoća ponovne kupovine značajno se smanjuje.
Zbog toga se proizvođačima savetuje da ne ulažu odmah u skupe veb-prodavnice, već da prvo testiraju potražnju preko društvenih mreža i specijalizovanih platformi.
Najveći potencijal za rast imaju proizvodi koji se razlikuju od masovne ponude, imaju dovoljno visoku vrednost u odnosu na cenu dostave i koje kupci često ponovo naručuju.
Tu spadaju premium meso i mesni proizvodi, sirevi, med, namazi, zimnica, organska hrana, proizvodi bez glutena i različiti pretplatnički paketi hrane.
Prednost malih proizvođača nije u tome da budu jeftiniji od supermarketa, već da kupcima ponude autentičnost, kvalitet, poreklo proizvoda i direktan odnos sa proizvođačem.
Onlajn prodaja hrane zato verovatno neće potpuno zameniti pijace i prodavnice, ali sve više postaje važan dodatni kanal kroz koji domaći proizvođači mogu da pronađu novu publiku i povećaju prodaju.
Izvor: RTS I Foto: Chatgpt
