Trump pred velikim političkim testom: Izbori u Americi mogli bi da promene odnos snaga u Kongresu

Sjedinjene Američke Države pripremaju se za važne kongresne izbore koji će biti održani 3. novembra 2026. godine, a njihov ishod mogao bi značajno da utiče na preostale dve godine predsedničkog mandata Donald Trump-a. Republikanci trenutno kontrolišu oba doma Kongresa, dok Demokrate nastoje da osvoje većinu i povećaju svoj uticaj na donošenje ključnih političkih odluka.

Međuizbori, poznati kao midterm elections, tradicionalno predstavljaju svojevrsnu proveru podrške aktuelnom predsedniku. Ovogodišnje glasanje održava se u trenutku kada su visoki troškovi života, imigracija i međunarodni sukobi među najvažnijim temama američke politike.

Šta bi gubitak Kongresa značio za Trump-a?

Petar Donić iz organizacije Novi treći put ocenio je za Euronews Srbija da bi Republikanci mogli da se suoče sa gubitkom dela podrške, posebno zbog ekonomskih problema i nezadovoljstva pojedinim potezima administracije.

Prema njegovim rečima, eventualni gubitak većine u Kongresu mogao bi ozbiljno da ograniči mogućnost predsednika da sprovodi planirane reforme.

Ukoliko Demokrate preuzmu Predstavnički dom, mogle bi da blokiraju pojedine zakonodavne inicijative, pojačaju nadzor nad administracijom i pokreću kongresne istrage.

Preuzimanje Senata donelo bi im dodatni uticaj na potvrđivanje predsedničkih imenovanja i usvajanje zakona.

Ipak, čak i u takvoj situaciji Trump bi zadržao značajna predsednička ovlašćenja, uključujući pravo veta i određene nadležnosti u spoljnoj politici.

Neizvesna borba za Senat

Na izborima će se odlučivati o svih 435 mesta u Predstavničkom domu i 35 mesta u Senatu.

Republikanci trenutno imaju 53 senatora, dok Demokrate i dva nezavisna senatora koji sa njima sarađuju raspolažu sa ukupno 47 mesta.

Za preuzimanje kontrole nad Senatom Demokratama je potreban neto dobitak od četiri mesta.

Posebna pažnja usmerena je na izborne trke u državama kao što su Alaska, Ohio, Maine, North Carolina, Iowa i Texas, gde rezultati mogu uticati na budući odnos snaga.

Novinar Željko Šajn ističe da uprkos anketama konačnu odluku donose birači, zbog čega nije moguće sa sigurnošću predvideti izborne rezultate.

Kako bi izbori uticali na odnose sa Rusijom i Kinom?

Jedno od važnih pitanja jeste da li bi promena većine u Kongresu mogla da utiče na spoljnu politiku Sjedinjenih Američkih Država.

Trump-ov odnos prema Rusiji, Kini i ratu u Ukrajini već izaziva različite reakcije među američkim političarima.

Donić smatra da bi predsednik mogao da se suoči sa dodatnim političkim preprekama ukoliko izgubi podršku Kongresa, posebno kada je reč o približavanju Moskvi i Pekingu.

Šajn, međutim, ocenjuje da američki nacionalni interesi često predstavljaju osnovu za saradnju između dve najveće političke stranke, čak i kada postoje značajne razlike u njihovim stavovima.

Mogući susret Trump-a, Putin-a i Xi Jinping-a

Dodatnu pažnju privlače spekulacije o mogućem susretu predsednika SAD Donald Trump-a, predsednika Rusije Vladimir Putin-a i kineskog lidera Xi Jinping-a.

Prema ocenama sagovornika Euronews Srbija, takav sastanak mogao bi da bude važan za međunarodne odnose, ekonomsku saradnju i razgovore o globalnoj bezbednosti.

Šajn je mogućnost susreta trojice lidera uporedio sa istorijskom konferencijom na Jalti 1945. godine, uz napomenu da su današnje međunarodne okolnosti znatno drugačije.

Donić, sa druge strane, upozorava da eventualni sastanak ne bi automatski značio postizanje sporazuma, posebno kada je reč o okončanju rata u Ukrajini.

Za ozbiljan napredak, prema njegovoj proceni, potrebni su dugotrajni pregovori i spremnost svih strana na kompromis.

Ameriku očekuje važan izborni dan

Predstojeći izbori odrediće ko će kontrolisati zakonodavnu vlast u Washingtonu tokom 2027. i 2028. godine.

Ako Republikanci zadrže većinu u oba doma, Trump će imati povoljnije uslove za nastavak sprovođenja svojih političkih prioriteta.

U slučaju da Demokrate preuzmu jedan ili oba doma Kongresa, predsednik bi mogao da se suoči sa snažnijim institucionalnim ograničenjima.

Izbori 3. novembra zato nisu samo borba za mesta u Kongresu, već i važna odluka o političkom pravcu kojim će se Sjedinjene Američke Države kretati tokom druge polovine Trump-ovog mandata.

IZVOR: EURONEWS I FOTO: CHATGPT