Velika studija otkrila kako hronični stres može da ostavi trag na srcu
Dugotrajni stres mogao bi da ima veći uticaj na zdravlje srca nego što se ranije pretpostavljalo, pokazuju rezultati velike studije sprovedene na gotovo pola miliona ljudi.
Istraživači su analizirali podatke 488.079 učesnika UK Biobank projekta i utvrdili povezanost između hronične upale, promena u građi i radu srca i većeg rizika od ozbiljnih kardiovaskularnih događaja.
Kako stres utiče na telo?
Hronični stres nije samo psihološki osećaj. Dugotrajno opterećenje može da utiče na čitav organizam i da bude povezano sa tihom, dugotrajnom upalom.
Tim MRC Laboratory of Medical Sciences i Imperial College London koristio je marker GlycA, koji odražava aktivnost više proteina imunskog sistema.
Kod dela učesnika analizirani su i snimci srca magnetnom rezonancom.
Više vrednosti GlycA bile su povezane sa manjim zapreminama leve komore, manjim udarnim volumenom i nešto višim pulsom.
Rizik od ozbiljnih srčanih problema bio veći 43 odsto
Posebno je značajan podatak da su osobe sa najvišim vrednostima GlycA imale 43 odsto veći rizik od velikih kardiovaskularnih događaja u poređenju sa ljudima koji su imali najniže vrednosti ovog markera.
Rezultati su dobijeni i nakon statističkog prilagođavanja za druge faktore rizika.
Među faktorima najviše povezanim sa povišenom upalom bili su:
- višak masnog tkiva u predelu trupa,
- aktivno pušenje,
- psihološki distres,
- nepovoljniji socioekonomski uslovi.
Studija ne dokazuje direktan uzrok
Istraživači upozoravaju da rezultati ne znače da stres direktno izaziva srčane bolesti kod svake osobe.
Studija je opservaciona, što znači da pokazuje snažnu povezanost između faktora, ali ne može sa sigurnošću da dokaže uzročno-posledičnu vezu.
GlycA takođe nije standardni test koji se rutinski koristi u svakodnevnoj medicinskoj praksi.
Autori navode i da su učesnici uglavnom bili belog evropskog porekla, pa je potrebno dodatno istraživanje u raznovrsnijim populacijama.
Šta može pomoći zdravlju srca?
Umesto traženja brzih rešenja ili suplemenata, stručnjaci i dalje preporučuju proverene navike:
- prestanak pušenja,
- postepeno smanjenje viška kilograma,
- redovno kretanje,
- kvalitetan san,
- kontrolu krvnog pritiska,
- razgovor sa lekarom o individualnim faktorima rizika.
Ako se pojave bol ili pritisak u grudima, gušenje, iznenadna slabost ili drugi akutni simptomi, potrebna je hitna medicinska procena.
IZVOR: N1 I FOTO: CHATGPT
