Evo šta se zaista dešava sa telom kada unosimo previše šećera

Prekomeran unos dodanog šećera jedan je od najpotcenjenijih zdravstvenih problema savremenog doba. Iako ga mnogi povezuju isključivo sa slatkišima, istina je da se šećer krije u brojnim svakodnevnim namirnicama – od gaziranih pića i kafa s aromama, do „zdravih“ proteinskih pločica, preliva za salatu i hleba.

Upravo zbog toga, mnogi ga unose znatno više nego što su svesni.

Čim šećer dospe u organizam, telo započinje niz brzih i složenih reakcija. Ugljeni hidrati se razgrađuju u glukozu, a pankreas luči insulin kako bi šećer iz krvi prebacio u ćelije. Kada je unos umeren, ovaj proces funkcioniše bez problema. Međutim, česta i obilna konzumacija dodanog šećera opterećuje pankreas i vremenom dovodi do smanjene osetljivosti ćelija na insulin, što povećava rizik od insulinske rezistencije, predijabetesa i dijabetesa tip 2.

Negativni efekti se ne zaustavljaju na metabolizmu. Već nekoliko minuta nakon konzumacije, šećer u ustima podstiče stvaranje kiseline koja oštećuje zubnu gleđ i povećava rizik od karijesa, naročito ako se zaslađeni napici konzumiraju tokom celog dana. Nagli skokovi i padovi šećera u krvi utiču i na raspoloženje, energiju i osećaj gladi, često stvarajući začarani krug žudnje za još slatkog.

Mozak na šećer reaguje oslobađanjem dopamina, hormona zadovoljstva, što objašnjava zašto je teško odoleti slatkim namirnicama. Jetra, s druge strane, višak šećera pretvara u mast, čime se povećava rizik od masne bolesti jetre, čak i kod osoba normalne telesne težine. Srce i krvni sudovi trpe kroz povećane trigliceride i loš holesterol, dok bubrezi i crevni mikrobiom dodatno bivaju opterećeni.

Dobra vest je da i male promene – poput smanjenja zaslađenih pića i češćeg izbora celovitih namirnica – mogu doneti vidljiva poboljšanja već za nekoliko nedelja.

IZVOR: B92, FOTO: PIXABAY