Željko Tadić, četrdesetšestogodišnji nastavnik matematike rodom iz Loznice, primer je predanosti i inovativnosti u obrazovanju srpske zajednice u Americi. Nakon što je prvi put stigao u SAD 2002. godine kroz program Work & Travel, Tadić je više puta posećivao ovu zemlju pre nego što se odlučio za postdiplomske studije na Loyola univerzitetu u Čikagu, gde je dobio stipendiju za master program iz oblasti Curriculum and Instruction.
Danas, kao nastavnik matematike i specijalni pedagog u školi John Barry Elementary, posvećen je ne samo podučavanju matematike već i očuvanju srpskog jezika među decom srpske dijaspore.
Pre nekoliko meseci, Tadić je pokrenuo inovativan program pod nazivom “Matematika, a srpski”. Ovaj program ima za cilj da deci srpske zajednice omogući da unaprede svoje znanje iz matematike dok istovremeno vežbaju srpski jezik. “Ideja za ovaj program rodila se tokom pandemije pre tri godine”, kaže Tadić. “Naziv sam osmislio kao aluziju na osnovne predmete u školama u Srbiji – matematiku i srpski jezik. Hteo sam da spojim oba pod jednom kapom, stavljajući akcenat na očuvanje jezika.”
Sa sloganom “Učimo matematiku, čuvamo srpski. Da se razumemo!” Tadić je ukazao na važnost dvojezičnog učenja. “Matematika nisu samo računanje i formule – ona je jezik”, objašnjava. “Kada deca razumeju koncept na srpskom i engleskom, imaju dublje razumevanje i jaču osnovu za dalji napredak. Takođe, na nekom drugom fundamentalnom nivou, matematika je priča pisana brojevima i simbolima, i ako joj tako pristupimo, svaki zadatak je otkrivanje. U tom smislu, matematika nije ništa drugo do traganje za istinom.”
Jedan od ciljeva programa bio je i pružanje podrške roditeljima koji se često suočavaju sa izazovima prilikom pomaganja deci sa domaćim zadacima. “Roditelji koji su došli u Ameriku posle školovanja u Srbiji često se zbune zbog različitih metoda podučavanja. Zbog toga deca često odustaju, što ih postepeno udaljava od srpskog jezika, jer matematiku kao i ostale predmete počinju da uče i dalje razvijaju na engleskom jeziku. Iz ličnog iskustva znam koliko to može biti frustrirajuće”, ističe Tadić. “Zato je važno da proces učenja bude prirodan i dvojezičan.”
Prvo predstavljanje ideje desilo se početkom godine, kada je Tadić putem društvenih mreža roditeljima dece promovisao besplatne sesije putem Zoom-a, svake nedelje od sat vremena u popodnevnim časovima. “Počeli smo sa radom domaćih zadataka uživo, gde su svi bili dobrodošli, i roditelji i njihova deca. Uglavnom su to na početku bili srednjoškolci, a kasnije i učenici između četvrtog i osmog razreda”, navodi Tadić. Takođe je organizovao sesije pomoći u saradnji sa crkvama u Čikagu i okolini.
“Želim posebno da naglasim koliko su mi pomogli sveštenici Luka Lukić, Aleksandar Petrović, Nemanja Tešić, a naročito sveštenik Dragan Arsić, direktor Akademije Sveti Sava, u čijim prostorijama sam realizovao veći deo programa. Nakon službe u novoj crkvi Vaskrsenja u Čikagu, roditelji i deca su mogli da posete školu između 13 i 14 časova, gde su mogli da postave pitanja i dobiju pomoć vezanu za matematiku i domaće zadatke. Cilj je bio da se kroz razgovor sa roditeljima i decom o određenim matematičkim zadacima produbi razumevanje dece, kako bi domaći zadatak postao prilika za napredak i razvoj, a ne samo obaveza koja se mora završiti.”
Jedan od najvažnijih aspekata učenja matematike jeste razumevanje i interpretacija problema, što se u savremenom obrazovanju često naziva „problem-solving“. „Za mene je ključno da sa decom prođem kroz proces postavljanja samih matematičkih problema i njihovog tumačenja jer je odgovor uvek skriven u dubokom razumevanju pitanja“, naglašava Tadić. Matematika je, po svojoj prirodi, vrlo precizna disciplina, što joj, kako kaže, „daje posebnu jednostavnost“. Ipak, do tog nivoa jednostavnosti dolazi se tek kroz temeljno razmišljanje i redovnim vežbanjem“, dodaje.
Osim matematičkih veština, usvajanje novih reči iz srpskog jezika igra značajnu ulogu u procesu učenja. Ovaj pristup Tadić je praktikovao još tokom rada u Akademiji Sveti Sava, gde je predavao matematiku od četvrtog do osmog razreda u školskoj 2016/17. godini.
„Svaki nastavni dan započinjali smo novom reči, kako na srpskom, tako i na engleskom jeziku. Suština je da deca nauče i savladaju te reči, koristeći ih u kontekstu“, objašnjava inovativni matematičar iz Čikaga. Kroz ovu metodu, poznatu kao „Word of the day“, Tadić želi da obogati dečje iskustvo i podstakne njihovu ljubav prema jeziku, što im pomaže da raste i razvija se zajedno s matematičkim znanjem.
Zahvaljujući interesovanju i pozitivnim reakcijama zajednice, program “Matematika, a srpski” je od ove školske godine prerastao u Matematički klub pri čikaškoj Akademiji Sveti Sava. “Želim da deca uče kroz otkrivanje i razmišljanje, a da istovremeno ojačaju svoj identitet kroz jezik. Uz to, decu od šestog do osmog razreda pripremam za prestižna matematička takmičenja”, kaže Tadić ističući da i dalje postoji posebno odeljenje Matematičkog kluba koje pruža podršku pri rešavanju domaćih zadataka.
“Ovaj program koji se odnosi na rešavanje domaćih zadataka se sprovodi online, što roditeljima omogućava veću fleksibilnost, a organizovan je prema razredima. Cilj programa je da deca, kroz rešavanje domaćih zadataka, unaprede svoje znanje iz različitih oblasti matematike. Sa druge strane, akcenat je da se kroz redovne susrete, jednom nedeljno, deci pruži prilika da završe domaći, dobiju odgovore i dodatna objašnjenja o konceptima koje obrađuju u matičnim školama, ali i da se samim konceptima pristupi sistematski, u odnosu na njihovo mesto u celokupnom sistemu, da bi sve bilo svrsishodnije i razumljivije. Roditeljima koji razmatraju da upišu svoju decu u program, savetujem da posete školu sredom u 16 časova ili da me lično kontaktiraju putem maila: matematikaasrpski@gmail.com kako bismo dogovorili individualne konsultacije.”
Željko Tadić svojom posvećenošću i entuzijazmom pokazuje da se obrazovanje može koristiti kao alat za povezivanje, očuvanje kulture i razvoj novih generacija.
„Znanje i uspeh u matematici su preduslov za akademski uspeh i uspeh u većini profesija, no možda bitnije od svega jeste da uspeh u ovoj oblasti daje vetar u leđa veri u sebe i sopstvene potencijale. Matematika je jezik, i kada se tako uči, ima daleko više smisla i uspeha“, poručuje Tadić. Setimo se reči Henrija Forda: „Bilo da mislite da možete, bilo da mislite da ne možete – u pravu ste.“ Buđenje vere u sopstvene sposobnosti rađa samopouzdanje, a ono gradi istrajnost i postavlja temelje uspeha. Često ističem da je matematika jezik, pa ću završiti rečima: „Da razumemo. Da se razumemo.”
PIŠE: ANA VELJKOVIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA