Velike promene za penzionere i zaposlene u Srbiji? Studentska lista predlaže veće penzije, četiri radna dana i nova prava radnika

Veće penzije, radna nedelja od samo četiri dana uz punu platu, sigurniji ugovori o radu i dodatna finansijska pomoć najugroženijima – sve su to mere koje Studentska lista predlaže u svom programu „Rad i socijalna pitanja“. Ukoliko bi ove ideje postale deo politike buduće vlade, mogle bi značajno da promene položaj zaposlenih, penzionera i socijalno ugroženih građana u Srbiji.

Ipak, važno je naglasiti da nijedna od najavljenih promena još nije usvojena. Reč je o političkom programu koji bi, prema oceni sindikalnih predstavnika, zahtevao detaljnu razradu, dogovor sa poslodavcima i sindikatima, kao i konkretan plan primene.

Veće penzije i dodatnih pet odsto za najsiromašnije

Jedan od najvažnijih delova programa odnosi se na reformu penzijskog sistema, sa posebnim naglaskom na građane sa najnižim primanjima.

Studentska lista predlaže da se penzije ubuduće usklađuju dva puta godišnje, kako bi njihova vrednost redovnije pratila inflaciju i rast zarada.

Za korisnike najnižih penzija planirano je i dodatno povećanje od pet odsto, povrh redovnog usklađivanja.

Predviđeno je i uvođenje socijalne penzije za građane starije od 65 godina koji nemaju dovoljno radnog staža ili nikada nisu ostvarili pravo na penziju.

Takva socijalna penzija iznosila bi koliko i minimalna poljoprivredna penzija.

Dodatna zaštita bila bi obezbeđena korisnicima porodičnih penzija. Ukoliko je njihov iznos ispod zakonskog minimuma, država bi nadoknađivala razliku do odgovarajućeg minimuma.

Program predviđa i ciljanu doplatu nakon smrti supružnika, koja bi mogla da iznosi do 15 odsto penzije preminulog partnera.

Za materijalno najugroženije penzionere planirana je posebna finansijska podrška iz državnog budžeta.

Ukidanje penala za prevremenu penziju – ko bi imao pravo?

Posebno zanimljiv predlog odnosi se na građane koji su otišli u prevremenu penziju i zbog toga imaju trajno umanjena primanja.

Prema programu Studentske liste, pravila bi se promenila u zavisnosti od dužine radnog staža.

• Najmanje 42 godine efektivnog staža: Penali bi se potpuno ukidali nakon navršene 65. godine života.
• Od 40 do manje od 42 godine staža: Penali bi se prepolovili nakon 65. godine.
• Ista grupa penzionera nakon 70. godine: Preostali penali bili bi potpuno ukinuti.

Ove mere mogle bi da budu posebno značajne za osobe koje su godinama radile, ali su iz različitih razloga morale ranije da odu u penziju.

Četvorodnevna radna nedelja sa punom platom

Jedan od predloga koji je izazvao najveću pažnju javnosti jeste mogućnost prelaska na četvorodnevnu radnu nedelju od 32 sata, uz zadržavanje pune zarade.

Međutim, to ne znači da bi svi zaposleni u Srbiji automatski dobili pravo da rade četiri dana nedeljno.

Predlog predviđa da se takav model omogući poslodavcima koji žele da ga primene, prvenstveno u delatnostima u kojima organizacija posla to dozvoljava.

Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda, naglasio je da javnost mora pravilno da razume ovu ideju.

Prema njegovim rečima, program ne predviđa obavezno skraćivanje radne nedelje za sve zaposlene, već stvaranje zakonskih uslova za dobrovoljnu primenu takvog modela.

Todorović smatra da bi fleksibilnije radno vreme posebno značilo roditeljima male dece i zaposlenima koji pokušavaju da usklade profesionalne i porodične obaveze.

Rad na određeno vreme najviše 12 meseci

Studentska lista predlaže i značajne izmene pravila o zapošljavanju na određeno vreme.

Prema ovom planu, takvi ugovori bili bi ograničeni na najviše 12 meseci, nakon čega bi zaposleni trebalo da pređe na ugovor na neodređeno vreme, u skladu sa predloženim zakonskim rešenjem.

Todorović ocenjuje da je to povratak principima koji su postojali pre izmena Zakona o radu iz 2014. godine.

Kako objašnjava, prethodne reforme povećale su fleksibilnost za poslodavce, ali nisu donele očekivane ekonomske rezultate.

Zbog toga sindikalni predstavnici smatraju da je potrebno pronaći bolju ravnotežu između potreba kompanija i sigurnosti zaposlenih.

Veće naknade za prekovremeni, noćni i rad nedeljom

Program obuhvata i povećanje dodataka na platu za rad u uslovima koji odstupaju od uobičajenog radnog vremena.

Predviđene su veće naknade za prekovremeni rad, noćne smene i rad nedeljom.

Takođe, Studentska lista predlaže ograničavanje prekovremenog rada na osam sati nedeljno, uz obavezu poslodavca da evidentira i plati svaki dodatni sat.

Planirano je i da zaposleni dobijaju raspored rada najmanje sedam dana unapred, kao i pravo da nakon završetka radnog vremena ne budu stalno dostupni za poslovne zahteve.

Dokument predviđa promene u oblasti bolovanja i roditeljskih prava, uključujući bolje uslove za zaposlene koji odsustvuju zbog bolesti ili porodičnih obaveza.

Do pet godina radnog staža za roditelje i negovatelje

Poseban deo programa posvećen je osobama koje zbog brige o detetu ili odraslom članu porodice zavisnom od tuđe nege nisu u mogućnosti da redovno rade.

Za njih se predlaže uplata doprinosa iz državnog budžeta i priznavanje do pet godina staža tokom radnog veka.

Cilj ove mere bio bi da se smanji rizik od siromaštva među osobama koje značajan deo života posvećuju nezi članova porodice.

Nova pravila i za poljoprivrednike

Studentska lista predlaže i rešavanje problema dugovanja poljoprivrednika za penzijske doprinose.

Nakon revizije dugovanja, predviđen je otpis zateznih kamata, dok bi se glavnica mogla rešavati kroz dugoročnu otplatu.

Razmatrale bi se i mogućnosti dobrovoljnog otkupa nedostajućeg staža ili delimičnog otpisa dugova uz odricanje od odgovarajućeg dela nepriznatog staža.

Za mala tržišna gazdinstva predložena je subvencionisana osnovica za doprinose.

Poljoprivrednici sa niskim prihodima i nekomercijalna gazdinstva bili bi obuhvaćeni sistemom socijalnih penzija.

Sindikati upozoravaju: Dobri predlozi nisu dovoljni bez primene zakona

Komentarišući program Studentske liste za Euronews Srbija, Dragan Todorović ocenio je da mnogi predlozi predstavljaju dobru osnovu za buduće reforme.

Ipak, naglasio je da su za njihovu primenu neophodni ozbiljni razgovori između države, sindikata i poslodavaca.

Prema njegovoj oceni, jedan od najvećih problema Srbije nije samo sadržaj zakona, već njihovo nedovoljno sprovođenje.

Todorović je ukazao da zaposleni u Srbiji prosečno rade oko 42 sata nedeljno, dok se u Nemačkoj taj prosek, prema njegovim navodima, kreće između 36 i 37 sati.

Posebno je izdvojio građevinarstvo i pojedine uslužne delatnosti, gde su česte promene zaposlenih i problemi sa poštovanjem radničkih prava.

Zbog toga smatra da bi reforma morala da uključi i jačanje inspekcije rada, efikasnije kontrole i strože kazne za poslodavce koji krše propise.

Kao primer naveo je da kazna od dva miliona dinara može znatno snažnije da odvrati poslodavca od prekršaja nego kazna od 20.000 dinara.

Da li će predložene promene zaista zaživeti?

Iako program Studentske liste donosi niz mera koje bi mogle da poboljšaju položaj penzionera i radnika, njihova eventualna primena zavisi od političkih odluka, finansijskih mogućnosti i budućih zakonskih izmena.

Povećanje penzija, socijalna davanja, kraća radna nedelja i stroža zaštita zaposlenih zahtevali bi dodatna sredstva, izmene propisa i saradnju različitih društvenih aktera.

Za sada su veće penzije, radna nedelja od 32 sata i nova prava zaposlenih samo predlozi, a ne odluke koje već važe u Srbiji.

Ipak, predstavljanje ovakvog programa otvorilo je važnu raspravu o tome kako bi u budućnosti mogli da izgledaju radni odnosi, penzijski sistem i socijalna zaštita građana.

SOURCE: EURONEWS I FOTO: CHATGPT