Jesenji Krstovdan: Veliki praznik SPC koji prati strogi post i vekovna narodna verovanja
Srpska pravoslavna crkva 27. septembra, proslavlja Vozdviženje Časnog krsta, veliki hrišćanski praznik koji je u narodu poznat kao jesenji Krstovdan.
Praznik predstavlja sećanje na pronalazak Časnog krsta na kojem je, prema hrišćanskom predanju, raspet Isus Hristos na Golgoti. Krstovdan je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom, a vernici ovaj dan provode u postu.
U narodu je značaj posta na Krstovdan sačuvan i kroz poznatu izreku: „Ko se krstom krsti, za Krstovdan posti.“
Kako je pronađen Časni krst?
Prema predanju, carica Jelena, majka cara Konstantina, otišla je 326. godine u Palestinu kako bi posetila sveta mesta. Tamo je pronađen krst na kojem je raspet Isus Hristos.
Nakon pronalaska, patrijarh Makarije uzdigao je Časni krst pred okupljenim narodom. Upravo odatle potiče naziv praznika – Vozdviženje, odnosno podizanje Časnog krsta.
Na ovaj dan obeležava se i uspomena na povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim.
Krst je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja sve do 614. godine, kada su Persijanci zauzeli Jerusalim.
Na Krstovdan se posti
Jesenji Krstovdan je dan posta. Prema običajima koji su se zadržali u narodu, mnogi vernici na ovaj praznik jedu veoma skromno, a tradicionalno se pominju hleb i grožđe.
Krstovdan se obeležava dva puta tokom godine – jesenji Krstovdan 27. septembra i zimski Krstovdan 18. januara.
Običaji i verovanja za jesenji Krstovdan
Za ovaj praznik vezuju se brojni običaji koji se generacijama prenose u srpskom narodu.
Jedan od njih odnosi se na bosiljak, koji se na jesenji Krstovdan bere i posvećuje. Prema narodnom verovanju, bosiljak ima posebnu simboliku i moć da iz doma odnese negativnu energiju.
Za razliku od mnogih praznika obeleženih crvenim slovom, za koje se tradicionalno izbegavaju određeni kućni poslovi, narodno verovanje za Krstovdan kaže da je poželjno srediti kuću i pripremiti je za predstojeću zimu.
Kakvu zimu najavljuje vreme na Krstovdan?
Sa Krstovdanom su povezana i stara verovanja o vremenu.
Prema narodnom predanju, ako je 27. septembra oblačno, očekuje se zima sa dosta snega. Ukoliko nema padavina, verovalo se da bi naredna godina mogla da bude sušna.
Ova verovanja predstavljaju deo narodne tradicije i ne treba ih posmatrati kao pouzdanu meteorološku prognozu.
Jesenji Krstovdan ostao je jedan od značajnih datuma u pravoslavnom kalendaru, povezujući versko sećanje na Časni krst sa postom, molitvom i običajima koji su vekovima prisutni u srpskom narodu.
SOURCE: NSUZIVO I FOTO: CHATGPT
