Hrana u Srbiji gotovo dostigla evropske cene: Ulje, slatkiši, mleko i jaja skuplji nego u EU
Građani Srbije po visini primanja i dalje su daleko od proseka Evropske unije, ali cene hrane sve više se približavaju evropskom nivou. Najnoviji podaci pokazuju da su pojedine osnovne namirnice u Srbiji već skuplje nego u proseku EU, a kod nekih kategorija razlika dostiže i oko 20 odsto.
Prema analizi Fiskalnog saveta, nivo cena prehrambenih proizvoda u Srbiji dostigao je 96,6 odsto proseka Evropske unije, dok prosečan dohodak u zemlji i dalje ne dostiže ni polovinu proseka EU. Poseban problem predstavlja činjenica da hrana i bezalkoholna pića čine približno trećinu potrošnje prosečnog domaćinstva u Srbiji.
Najveće odstupanje primećeno je kod ulja i masti. Prema podacima koje navodi Fiskalni savet, ova kategorija je približno 20 odsto skuplja od proseka EU, dok Eurostatov indeks za 2024. godinu pokazuje vrednost od 116,3, odnosno oko 16 odsto iznad evropskog proseka.
Visoke cene beleže se i kod šećera, džemova, slatkiša i konditorskih proizvoda, koji su prema analizi oko 15 odsto skuplji od proseka EU.
Ni mlečni proizvodi nisu izuzetak. Kategorija mleka, sira i jaja imala je indeks cena od 111,2, što znači da su ti proizvodi u Srbiji bili oko 11 odsto skuplji od proseka Evropske unije.
Skuplji su i riba i morski plodovi, sa indeksom od 107,2.
Ipak, nisu sve namirnice u Srbiji skuplje. Žitarice i pekarski proizvodi imali su indeks od 86,4, meso 88,5, voće i orašasti plodovi 85, dok je povrće bilo na 89,4 odsto proseka EU.
Posebno zabrinjava brzina kojom se cene približavaju evropskim. Cena mesa je, prema Fiskalnom savetu, sa 81,5 odsto proseka EU u 2022. godini porasla na 88,5 odsto u 2024.
Zašto je hrana toliko skupa?
Fiskalni savet navodi da problem ne može da se pripiše samo trgovinskim maržama. Proizvođačke cene poljoprivrednih proizvoda u Srbiji već su dostigle oko 87 odsto evropskog proseka.
Među mogućim uzrocima navode se niska produktivnost, nedovoljna dodatna vrednost u proizvodnji, troškovi prerade i distribucije, kao i koncentracija tržišta u pojedinim delovima prehrambenog lanca.
Podaci dodatno privlače pažnju jer je Srbija tradicionalno neto izvoznik poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, dok su državna izdvajanja za poljoprivredu povećana na približno jedan odsto BDP-a.
Source: Nova I Foto: Chatgpt
