Zejna Murkić ostavila je veliki pečat nastupom na Pesmi za Evroviziju, ali kako se nadala odlasku u Liverpul, priznala je i da se razočarala iste večeri.

Ona je govorila i o osetljivim temama, poput diskriminacije koju je trpela odmalena jer je Romkinja, te o svojoj ćerki koju vaspitava sama.

- Bila sam pomalo razočarana te večeri, što je i normalna reakcija posle onolikog truda koji sam u sve to uložila. Čim sam došla kući, shvatila sam da su ljudi odlično odreagovali na moju pesmu i tada sam osetila veliku pobedu. Rezultat kao rezultat je manje bitan, sad posle svega mogu reći da sam jako zadovoljna - istakla je ona, a onda komentarisala pobedu Luka Bleka.

- Drugačiji je, pesma je dobra i verujem da će naći put do evrovizijske publike - kratko je rekla, a zatim priznala da ju je podrška Milice Todorović i Jelene Karleuše dodatno uzdiglo.

- To je pravo priznanje. Ljudi koji su u poslu sam vrh videli su u meni potencijal i odali mi priznanje, koje mi mnogo znači. To je za mene velika pobeda.

U toku takmičenja, dok smo sedeli u bekstejdžu, bilo je nekoliko komentara na Tviteru povodom moje etničke pripadnosti i ja sam na to odgovorila. Želela sam da im napišem kroz šta sam prolazila dok sam bila mala. Zaista sam imala problem s tim. U prvom razredu se niko nije družio sa mnom jer sam Romkinja. I učitelj je bio neprijatan prema meni i zato sam promenila školu. Pojavili su se ljudi koji su komentarisali to što sam Romkinja, a ovo je bila dobra prilika da uradim nešto dobro za sve one koji nemaju priliku da dignu svoj glas. Pokrenula sam tu temu samo zbog Tviter komentara i uvreda - kaže ona.

Već je otkrila s kojim neprijatnostima se susretala, ali je sada do detalja ispričala i kako se osećala.

- Imala sam loš period u prvom razredu osnovne škole. Bilo je toga i kasnije, negde do petog razreda, ali manje. Tada sam se usudila da se suprotstavim. Bila sam odličan đak, solista u horu, i nekako je to otišlo u stranu. Sve više su u meni videli kvalitet, kroz moje pevanje i harizmu ostavili su po strani to što sam Romkinja. Videli su moju pozitivnu stranu. Ali da sam prolazila kroz razne situacije, jesam. I u našem poslu postoji ta predrasuda, koliko god da se to ne pokazuje, ali svi mi koji ne pripadamo većini moramo trostruko više da se trudimo i da pokažemo da vredimo. To je problem koji je postojao i koji će, nažalost, i dalje postojati.

Na pitanje da li kao samohrana majka ima nečiju pomoć, ona je odgovorila:

- Jesam, imam ćerku od sedam godina, predivna je, dobra devojčica, vaspitana, dobra učenica. Jako sam srećna. Ništa nam nije teško, ja sama vodim računa o svemu, sama zarađujem, živimo od toga i ničija pomoć nam ne treba. Imam za šta da se borim i to rado radim. Sve stižem, borac sam i ne odustajem - ističe, pa nastavlja o bivšem mužu.

- Mi smo sudski sve rešili, ja imam starateljstvo. Njih dvoje se mnogo vole, ona ide kod tate, on učestvuje u njenom odrastanju, ali ništa više od toga. Moja ćerka odlučuje koliko želi da se viđa sa svojim ocem, ja se tu ne mešam. Ona je pametno dete koje zna šta želi i kako treba da radi. Ja sam tu da je podržim, ali i njemu da pomognem u vezi s njom.

IZVOR: 24SEDAM I FOTO: PRINTSCREEN

Zejna je samohrana majka, a sa bivšim je rešila starateljstvo: Priznala u kakvom su odnosu danas