Borovnice su često označavane kao najzdravije voće, a sezona ovih bobica uveliko traje.

Mada se oni koji obožavaju, na primer, banane, jabuke ili lubenice ne bi složili, postoji nekoliko razloga zašto borovnice zaslužuju titulu naj-voća.

Borovnice su posebno bogate antioksidansima, poput flavonoida, koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala u telu. Ovo smanjuje rizik od hroničnih bolesti i usporava proces starenja ćelija.

Antioksidansi i fitonutrijenti u borovnicama smanjuju oštećenja DNK i sprečavaju rast ćelija raka.

Antioksidansi, posebno antocijanin, smanjuju oksidaciju lošeg LDL holesterola, što je ključni faktor u razvoju bolesti srca. Redovno konzumiranje borovnica povezano je zato sa poboljšanim zdravljem srca.

Studije su pokazale da ove bobice poboljšavaju i kognitivne funkcije i memoriju. Antioksidansi u borovnicama stvaraju bolju komunikaciju između moždanih ćelija.

Visok sadržaj vitamina C, K i B6, kao i folne kiseline u bobicama igra ključnu ulogu u jačanju imunog sistema, zgrušavanju krvi i održavanju zdravlja mozga.

Jedna šolja borovnica sadrži oko 4 grama vlakana, što je važno za zdravlje sistema za varenje. Vlakna pomažu u održavanju regularnosti stolice i mogu da smanje rizik od bolesti srca.

Borovnice imaju nizak glikemijski indeks, što znači da ne izazivaju nagli skok šećera u krvi. Ovo ih čini idealnim voćem za ljude koji paze na nivo šećera u krvi ili imaju dijabetes.

Niskokalorične i bogate vlaknima, borovnice mogu da pripomognu u održavanju zdrave težine. Jedna šolja borovnica sadrži samo oko 84 kalorije, ali pruža značajnu količinu vitamina C, vitamina K i mangana.

Sezona borovnica obično traje od kraja proleća do kraja leta, u zavisnosti od lokacije. U mnogim delovima sveta, borovnice su najdostupnije i najukusnije tokom juna, jula i avgusta. Tokom sezone, borovnice su sveže, sočne i dostupne po pristupačnijim cenama.

Smrznute borovnice su zdravije od svežih, jer imaju veću koncentraciju antocijanina, koji su prirodni antiinflamatorni agensi.

Borovnice su poreklom iz Severne Amerike, gde su ih domorodački narodi koristili u medicinske svrhe. Nazivali su ih „zvezdanim bobicama” zbog zvezdastog oblika cveta borovnice.

Danas se borovnice uzgajaju širom sveta, ali SAD, Kanada i Poljska su među najvećim proizvođačima. SAD proizvode oko polovinu svetske količine borovnica, a najveća proizvodnja dolazi iz država Mičigen, Mejn i Nju Džersi.

Iako su danas borovnice popularne širom sveta, sve do početka 20. veka nisu bile kultivisane u komercijalne svrhe. Elizabet Kolman Vajt i dr Frederik Kovil su prvi razvili tehnike za komercijalno kultivisanje borovnica.

Osim što se jedu sveže, borovnice se često koriste u pravljenju džemova, kolača, smutija i salata. Kombinacija bogatstva hranljivih materija, zdravstvenih benefita i ukusa čini borovnice jednim od najcenjenijih voća. Sa sezonom borovnica koja uskoro počinje, sada je pravo vreme da ih uvrstite u svoju ishranu i uživate u svim njihovim prednostima.

Borovnice sadrže visok nivo prirodnih konzervanasa, što im pomaže da ostanu sveže duže vremena. Antocijanini, antioksidansi koji daju borovnicama njihovu karakterističnu plavu boju, takođe, doprinose njihovoj dugovečnosti.

IZVOR: POLITIKA I FOTO: PRINTSCREEN

Zašto su borovnice najzdravije voće