Kada jedemo slatku hranu, aktiviraju se receptori za slatko na jeziku, koji šalju signale u mozak da luči dopamin, neurotransmiter povezan sa osećajem zadovoljstva i nagrađivanja. To stvara privremeni osećaj sreće i euforije, ali i izazva žudnju za još šećera.

Ako se šećer konzumira često i u velikim količinama, mozak se navikne na visok nivo dopamina i smanji se broj receptora za njega. To znači da je potrebno sve više šećera da bi se postigao isti efekat, što može dovesti do zavisnosti i tolerancije.

Kada se nivo šećera u krvi naglo poveća, takođe se brzo i smanji, što onda može uzrokovati pad energije, umor, razdražljivost i depresiju.

Šećer je jedan od najčešćih sastojaka u ishrani, ali i jedan od najštetnijih po zdravlje. Prekomerna konzumacija šećera može dovesti do brojnih negativnih posledica, kao što su gojaznost, dijabetes, karijes, srčane bolesti, depresija i starenje.

Šećer se može naći u različitim oblicima i izvorima. Najčešći se koristi stoni šećer ili saharoza, koja se dodaje u mnoge namirnice i napitke da bi bili slađi i privlačniji. Saharoza je sastavljena od glukoze i fruktoze, koje se razgrađuju u organizmu i pretvaraju u energiju. Međutim, ako se unese više šećera nego što je potrebno, višak se skladišti u jetri i mišićima kao glikogen, ili u masnom tkivu kao trigliceridi. To može dovesti do povećanja telesne težine i nivoa šećera u krvi, što povećava rizik od razvoja insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2.

Šećer može dovesti do gomilanja kilograma, jer sadrži puno kalorija, a ne zasićuje glad. Osim toga, šećer može poremetiti hormone koji regulišu apetit i metabolizam, što, takođe, može dovesti do gojaznosti i povećanog rizika od „šećerne bolesti”.

Konzumacija šećera predstavlja rizik od srčanih bolesti, jer može povećati nivo triglicerida, šećera u krvi i krvnog pritiska, što su sve faktori rizika za aterosklerozu i srčani udar.

Šećer može biti povezan i sa aknama, jer izazva upalu i oksidativni stres u koži, što dovodi do začepljenja pora i bakterijskih infekcija.

Šećer može podstaći i preteran rast i podelu ćelija, što dovodi do abnormalnih promena u DNK i stvaranja tumora, tako da oni koji jedu previše slatkih stvari, ali i prerađevina sa skrivenim dodatim šećerima, imaju povećan rizik od raka.

Šećer povećava rizik od depresije, jer smanjuje nivo serotonina i dopamina, neurotransmitera koji su odgovorni za osećaj sreće i zadovoljstva. Ubrzava, dalje i proces starenja kože, jer može oštetiti kolagen i elastin, proteine koji čine kožu čvrstom i elastičnom.

Šećer može povećati ćelijsko starenje, jer skraćuje telomere na krajevima hromosoma. To može dovesti do preranog starenja i povećanog rizika od hroničnih bolesti.

Kako biste smanjili unos šećera, možete preduzeti neke jednostavne korake, kao što su:

Čitanje deklaracija na proizvodima i izbegavanje hrane i pića s visokim udelom dodatog šećera, poput slatkiša, kolača, sokova, gaziranih pića i energetskih pića.

Zamenjivanje šećera prirodnim zaslađivačima, poput meda, javorovog sirupa, stevije ili voća.

Smanjivanje porcija slatke hrane i pića, kao i njihovo ograničavanje na posebne prilike.

Uravnotežena ishranu bogata vlaknima, proteinima i zdravim mastima, može pomoći u stabilizaciji nivoa šećera u krvi i smanjiti žudnju za slatkim.

Preporučljivo je uzimanje dosta vode i izbegavanje dehidratacije, koja može podstaći glad i želju za slatkim.

IZVOR: POLITIKA I FOTO: PRINTSCREEN/PEXELS

Zašto je šećer loš po zdravlje?