Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država razmatrao je da li bi administracija predsednika Donalda Trumpa trebalo da oživi imigracionu politiku koja se koristila za vraćanje migranata koji traže azil na granici Amerike i Meksika.

Takozvana praksa "merenja" ograničiva broj ljudi koji mogu da podnesu zahtev za azil na toj granici, pod obrazloženjem da je to neophodno kako bi se rešilo povećanje gužve na granici. Službenici Carine i granične zaštite (CBP) koji upravljaju graničnim prelazima, tako tražioce azila obaveštavajući da je "popunjen kapacitet" i upućuju ih da se vrate na meksičku stranu granice dok ne bude mesta.

Zagovornici kažu da je ta politika stvorila humanitarnu krizu tokom prvog mandata predsednika Donalda Trumpa, jer su se ljudi koji su odbijeni naselili u improvizovanim kampovima u Meksiku, čekajući priliku da zatraže azil.

Ta politika sada nije na snazi, a Trump je naredio širu suspenziju sistema azila na početku svog drugog mandata.

Administracija, međutim, tvrdi da "merenje" ostaje "ključni alat" koji se koristi pod administracijama obe strane i da bi trebalo da bude dostupno ako bude potrebno u budućnosti.

Po Zakonu o imigraciji i državljanstvu, migranti koji stignu u SAD moraju imati mogućnost da podnesu zahtev za azil ako se plaše progona u svojim matičnim zemljama.

Pravni spor koji je u srži slučaja "merenja" usredsređen je na značenje samog "stizanja" u zemlju, jer Ministarstvo pravde tvrdi da se to odnosi na svakoga ko je već u SAD, tako da se ne odnosi na ljude koje vlasti zaustavljaju na meksičkoj strani granice, dok advokati kažu da zakon već dugo znači da svako ko dođe do ulaza u SAD mora biti u mogućnosti da se prijavi i da bi tako trebalo da ostane.

"Merenje" je prvi put korišćeno tokom administracije predsednika Baraka Obame od 2005. do 2008. godine, kada se veliki broj Haićana pojavio na glavnom prelazu za San Dijego iz Tihuane u Meksiku.

Ono je prošireno na sve granične prelaze iz Meksika tokom Trumpovog prvog mandata, a ta praksa je okončana 2020. godine kada je usled pandemije koronavirusa vlada već uvela veća ograničenja za tražioce azila.

Tadašnji predsednik Joe Biden je "merenje" formalno ukinuo 2021. godine.

Ljudi koji traže utočište u SAD mogu da podnesu zahtev za azil kada se nađu na američkom tlu, bez obzira na to da li su došli legalno.

Da bi se kvalifikovali, moraju da dokažu osnovano strahovanje od progona u svojoj zemlji zbog određenih razloga, kao što su rasa, religija, nacionalnost, pripadnost određenoj društvenoj grupi ili političko mišljenje.

Kada ljudi dobiju azil, ne mogu da budu deportovani, mogu legalno da rade, dovedu uže članove porodice u SAD, podnesu zahtev za trahni boravak i, na kraju, traže američko državljanstvo.

Rasprava o "merenju" je jedna od nekoliko imigracionih tužbi koje sud razmatra u ovom mandatu, uključujući Trampov pritisak da se ukine državljanstvo po rođenju za decu roditelja koji su ilegalno u SAD i napore administracije da ukine zakonsku zaštitu migrantima koji beže od nestabilnosti i oružanih sukoba.

Vrhovni sud SAD razmatra obnavljanje restriktivne politike za tražioce azila