Danas je Velika subota, poslednji dan pred Uskrs, drugi dan hrišćanske žalosti zbog Hristovog stradanja koja se u pojedinim krajevima naziva se još i Dugačka subota, jer podseća na Isusove muke koje su dugo trajale.

Vernici odlaze u hramove gde vreme provode u miru i molitvi i uz upaljene voštane sveće iščekuju Vaskrsenje. U Jerusalimu se vernici okupljaju oko Hristovog groba u iščekivanju čudotvorne pojave silaska Blagodatnog ognja.

To je poslednji posni dan i jede se sirova ili hrana spremljena na vodi. Veruje se da na taj dan svako treba da učini neko dobro delo.

A običaj nalaže da se na Veliku subotu mese obredni uskršnji hlebovi i kolači - uskršnjaci. Obično su okrugli, sa rupom u sredini, gde će se na Vaskrs staviti jaje.

Prema starom verovanju, ukućani treba da ustanu što ranije tog dana kako bi se na vreme spremili za predstojeći praznik.

S druge strane ručni rad, vez, lov i ribolov su poslovi koje vernici treba da izbegnu, a posebno u ruralnim sredinama nije dozvoljeno klanje stoke ili živine.

Dan se provodi u tišini i molitvi, a ukoliko neko nije stigao da ofarba jaja u petak, može to da uradi na Veliku subotu.

IZVOR: STIL.KURIR I FOTO: PIXABAY

Velika subota: Dan koji se provodi u miru, tišini i molitvi