Hampsted je jedna od najviših tačaka severnog Londona, u koju su građani tokom industrijske revolucije, pa sve do sedamdesetih godina prošlog veka, bežali od tradicionalnog smoga. Sve je to daleka prošlost koju Velika Britanija polako zaboravlja.

London je danas jedan od najčistijih gradova na svetu, ali britanski premijer Riši Sunak nema više šta da mu ponudi. Na godišnjoj konferenciji konzervativaca u Mančesteru Riši Sunak je najavio obračun sa "najvećim i potpuno sprečivim uzrokom bolesti, invaliditeta i smrti – pušenjem".

"Pušenje vrši ogroman pritisak na državno zdravstvo i košta zemlju sedamnaest milijardi funti godišnje", ističe Sunak.

Britanski premijer predlaže da se starosna granica za legalnu kupovinu cigareta svake godine podigne za godinu dana.

To bi značilo da britanski četrnaestogodišnjaci do kraja života neće moći da kupe cigarete.

U Britaniji puši samo oko 12 odsto stanovništva.

Premijer Sunak izračunao je da bi za trideset godina novom politikom kupovina cigareta postala nepristupačna polovini građana. Sličan drakonski zakon postoji i na Novom Zelandu.

Nije jasno kada će se ovaj zakonski predlog naći pred parlamentom, ali se zna da će svaki poslanik imati pravo da se o njemu izjasni po slobodnoj volji, a ne po diktatu poslaničkih grupa.

Laburisti potvrđuju da će podržati premijera.

Ista reakcija zabeležena je i među konzervativcima na godišnjoj konvenciji u Mančesteru što pomalo čudi, jer su torijevci poslovični protivnici mešanja države u život građana.

Hauard Rolf, član Konzervativne stranke, smatra da nije reč o sindromu "države-dadilje".

"Zašto bi svi plaćali zbog vašeg izbora u životu. Svaki izbor nosi svoje posledice“, smatra on.

Članica Doma lordova baronesa Lusi Nevil-Rolf smatra da je premijerova strategija mudra.

"Vrlo mudra strategija stoji iza ovog predloga da se spreči da ljudi počnu da puše, a ne da se pušači nateraju da prestanu, jer mislim da to nije moguće i verujem u slobodu“, kaže ona.

Međutim, protivnika totalne prohibicije pušenja ne manjka.

Brojni lekari javno su se zapitali zašto se pušenje izdvaja kao najveća pošast kada više od četvrtine stanovništva pati od morbidne gojaznosti, koja je uzrok brojnih oboljenja, a potvrđena je i kao jedan od ključnih faktora smrtnosti tokom pandemije kovida 19.

Neki stručnjaci ukazuju da je broj pušača relativno mali u odnosu na svetski prosek, dok prema podacima nacionalnog Zavoda za statistiku, svaka peta osoba između 16 i 24 godine uzima neku vrstu narkotika.

IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN

Velika Britanija: Konačni obračun sa pušenjem