Rezolucija o Srebrenici usvojena je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Za su glasale 84 zemlje, protiv je bilo 19, dok je 68 država uzdržano.

Rezoluciju su predložile Nemačka i Ruanda, a sponzorisalo još trideset država, među kojima su zemlje Kvinte i sve bivše jugoslovenske republike osim Srbije i Crne Gore.

Uz predlagače Nemačku i Ruandu, sponzori rezolucije su: Albanija, Australija, Austrija, Bangladeš, Belgija, BiH, Bugarska, Čile, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Holandija, Hrvatska, Irska, Island, Italija, Jordan, Kanada, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malezija, Maršalska Ostrva, Norveška, Novi Zeland, Poljska, SAD, Severna Makedonija, Slovenija, Švedska, Turska, Velika Britanija i Vanuatu, navodi se u nacrtu dokumenta.

U nacrtu rezolucije, bez rezerve se osuđuju akcije koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici. Takođe, naglašava se važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i njihovu dostojanstvenu sahranu i poziva na nastavak krivičnog gonjenja počinilaca genocida u Srebrenici.

Pozivaju se sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o prevenciji i kažnjavanju zločina genocida, međunarodnom običajnom pravu o sprečavanju i kažnjavanju genocida uz poštovanje odluka Međunarodnog suda pravde.

Od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija zahteva se da uspostavi program informisanja pod nazivom „Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije“, kako bi počela priprema za 30. godišnjicu obeležavanja 2025. i dalje traži od generalnog sekretara da uputi rezoluciju svim državama članicama, organizacijama sistema Ujedinjenih nacija i organizacijama civilnog društva, navodi se u nacrtu rezolucije.

U preambuli teksta navodi se da je „krivična odgovornost prema međunarodnom pravu za zločin genocida individualizovana i da se ne može pripisati nijednoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini“.

Kako je precizirano Glasu Amerike u Ujedinjenim nacijama, za usvajanje nacrta rezolucije potrebna je prosta većina članica Generalne skupštine – što uobičajeno iznosi 97 država od 193, koliko ih ukupno ima.

Predsednik Aleksandar Vučić upitao je uoči glasanja zašto se rezolucija o Srebrenici donosi baš sada i zašto se na njoj radilo tajno.

Ukazao je da će usvajanje rezolucije otvoriti Pandorinu kutiju i da će se svet suočiti sa nizom optužbi za genocid i da ona neće doneti pomirenje u regionu.

Sednica je počela izlaganjem predstavnice Nemačke u UN Antje Lendersen koja je obrazložila tekst rezolucije o Srebrenici.

Posle glasanja predsednik Vučić ogrnuo se srpskom zastavom.

Vučić se ogrnuo zastavom uprkos protivljenju predsenika skupštine i zahteva obezbeđenja da je skine. Poručio im - "niko na svetu mi neće uzeti moju zastavu“.

IZVOR: N1 I FOTO: PRINTSCREEN

Usvojena Rezolucija o Srebrenici na Generalnoj skupštini UN