Meryl Streep važi za jednu od najvećih glumica današnjice, čiji je neverovatan talenat potvrđen rekordnim brojem nominacija za Oskara u istoriji te prestižne nagrade.

Njen glumački raspon gotovo da nema poređenja. Ipak, čak i uz status neupitne holivudske dive, Meryl Streep je imala trenutke kada joj gluma nije bila nimalo laka. Neke uloge zahtevale su ogromne transformacije – od drastičnih promena izgleda do savladavanja potpuno novih naglasaka, piše Far Out Magazine.

Dok nekim glumcima, poput Gary-ja Oldmana ili Christian Bale-a, naglasci dolaze prirodno, ni Meryl Streep ne zaostaje. Njena sposobnost prilagođavanja glasa je legendarna, što je dokazala i Oskarom za ulogu britanske premijerke Margaret Tačer. Zato je teško zamisliti da se ikada mučila s naglaskom, ali postojala je uloga koja ju je dovela na rub toga da joj glas bude sinhronizovan, prenosi Index.

Na samom početku karijere, iako je već imala nekoliko nominacija za Oskara, Streep je dobila ulogu u britanskom filmu Žena francuskog poručnika (The French Lieutenant's Woman) iz 1981. godine. Film je režirao Karel Reisz, a scenario po romanu Johna Faulsa napisao Harold Pinter. Partner joj je bio Džeremi Ajrons, a ključni zadatak bio je da savlada besprekoran engleski naglasak.

Pošto je na filmu debitovala samo četiri godine ranije, Streep se tada još uvek osećala nesigurno. Ono što joj je kasnije postalo rutina tada joj je izazivalo teskobu, a ogroman pritisak zbog važnosti projekta samo je pogoršavao stvari.

„Tako sam uplašena, tako sam uplašena zbog nečega ovako važnog“, poverila se tada prijateljici. Njena nesigurnost zabrinula je i reditelja Reisza, koji je počeo da sumnja da li će uspeti da izvede naglasak na zadovoljavajućem nivou – što je danas, s obzirom na njen status, gotovo nezamislivo.

„Meril je u početku bila vrlo zabrinuta“, objasnio je kasnije Reisz. „Čak smo imali u rukavu opciju da sinhronizujemo neke njene delove ako bude potrebno.“ Srećom, to nije bilo potrebno. Strip je na kraju briljirala i za ulogu zaradila još jednu nominaciju za Oskara, dokazavši da je njena sumnja u sopstveni talenat bila potpuno neosnovana.

Za razliku od nekih kolega čiji su pokušaji stranih naglasaka postali ozloglašeni, poput Dika Van Dajka ili Kijanu Rivsa u Drakuli, Meryl Streep ne pripada toj kategoriji. Sinhronizacija se pokazala nepotrebnom, a ona je nastavila svoj put ka vrhu Holivuda.

Radnja filma Žena francuskog poručnika prati zabranjenu ljubav između Sare Vudruf, usamljene i tajanstvene žene na engleskoj obali, i Čarlsa Smitsona, vernika viktorijanskog naučnika koji se postepeno zaljubljuje u nju.

Paralelno se prikazuje i odnos dvoje savremenih glumaca, Ane i Majka, koji tumače Saru i Čarlsa, a tokom snimanja razvijaju sopstvenu vezu. Film kontrastira stroga pravila viktorijanskog društva sa slobodnijim odnosima u sadašnjosti.

Film je bio nominovan za pet Oskara, uključujući i onaj za najbolju glavnu ulogu za Strip, ali nijednu nagradu nije osvojio.

IZVOR: N1 I FOTO: PRINTSCREEN

Uloga zbog koje je Meryl Streep bila nominovana za Oskara, a bojala se kako će je odigrati