Najpopularniji sport na svetu suočava se sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Najveća studija ovog tipa do sada otkrila je da ponovljeno udaranje fudbalske lopte glavom može negativno uticati na mozak, čak i kod amaterskih igrača koji nikada nisu prijavili potres mozga.

Među 352 amaterska fudbalera, oni koji su tokom godine imali više od hiljadu udaraca glavom pokazali su mikroskopske promene na spoljnim naborima mozga, odmah iza očiju, bez obzira na pol ili godine starosti. Ovi igrači su takođe postigli nešto lošije, ali značajno slabije rezultate na testovima pamćenja i učenja.

„Ono što je važno u našoj studiji jeste da zaista po prvi put pokazuje da izloženost ponovljenim udarcima u glavu izaziva specifične promene u mozgu koje, zauzvrat, narušavaju kognitivne funkcije“, objašnjava neurolog Majkl Lipton sa Univerziteta Kolumbija.

Liptonova laboratorija već više od decenije predvodi istraživanja o tome kako udarci glavom u fudbalu utiču na mozak. Kontaktni sportovi, poput američkog fudbala, australijskog fudbala i ragbija, takođe se suočavaju sa posledicama ponavljanih trauma glave, ali se o tim slučajevima često diskutuje, uglavnom kod profesionalnih sportista.

Novo istraživanje, objavljeno u časopisu JAMA Network Open, ukazuje da čak i blagi udarci u glavu mogu da se nagomilaju i da nisu pogođeni samo profesionalci ili oni koji su prijavili potrese mozga.

Prethodne studije pokazale su promene u beloj masi mozga kod amaterskih fudbalera u poređenju sa plivačima, dok su druge studije našle promene čak i kod onih bez istorije potresa mozga. Međutim, povezivanje tih promena sa jasnim kognitivnim deficitima bilo je teško.

Lipton i njegov tim sada su razvili novu metodu kojom otkrivaju oštećenja u spoljnim naborima mozga – oblasti koju je teško proučavati difuzionom magnetnom rezonancom (dMRI). Ovaj sloj naziva se interfejs sive i bele mase kore mozga (GWI), o kojem se do skoro vrlo malo znalo.

Koristeći novu tehniku snimanja, Liptonov tim je pregledao mozgove amaterskih fudbalera koji su igrali najmanje pet godina i nastupali u poslednjih šest meseci. Oni koji su prijavili više udaraca glavom imali su značajne promene u GWI na prednjem delu mozga – mestu koje odgovara putanji fudbalske lopte prilikom udarca glavom.

Autori sumnjaju da ovo odražava tzv. povredu kontraudara (countercoup) – modricu na mozgu koja nastaje na suprotnoj strani lobanje od mesta udara.

Povrede GWI možda su ostajale neotkrivene ili potcenjene u ranijim istraživanjima snimanja mozga, što bi moglo objasniti zašto postoje oprečni rezultati o neurološkim posledicama udaraca glavom u fudbalu.

Apsolventkinja Liptonove laboratorije, Džoan Song, razvila je način da preciznije opiše ono što se vidi na snimcima magnetne rezonance.

„Kod zdravih osoba postoji jasna granica između ovih tkiva. Ovde smo proučavali da li dolazi do slabljenja te granice usled manjih trauma izazvanih udarcima glavom“, objašnjava Song.

I zaista, granica između sive i bele mase bila je zamućenija kod onih koji su imali više udaraca glavom. „To je veoma snažan dokaz da su ove mikrostrukturne promene verovatno uzrok kognitivnih deficita“, kaže Lipton.

Dalja istraživanja su potrebna, ali rezultati sugerišu da je GWI dobra oblast za buduća proučavanja posledica udaraca glavom u fudbalu. Možda je čak povezana i sa poremećajima poput hronične traumatske encefalopatije (CTE).

IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN/PEXELS

Udarci glavom u fudbalu dovode do oštećenja sive i bele moždane mase