Toranj Borsena visok 56 metara u obliku isprepletenih repova četiri zmaja nestao je u vatrenoj stihiji. Bio je jedan od simbola Kopenhagena, a upravo simbolika koju je nosio deluje kao teška igra i ironija sudbine. Žrtava i povređenih na sreću nije bilo.

15. aprila navršilo se pet godina od kako je Notr Dam, čuvena pariska katedrala u gotičkom stilu posvećena Bogorodici, gorela u plamenu. Sudbina je htela da samo dan kasnije još jedan monumentalni pejzaž, ovoga puta u Kopenhagenu potpuno nestane, pošto je ogroman požar zahvatio najstariju zgradu u Kopenhagenu, staru berzu Borsen, ali i njen kultni toranj.

Zdanje Borsen (na danskom – razmena), poznata i kao Borsbigningen, nalazi se na ostrvu Slotsholmen u kopenhagenškoj luci, koja je deo starog jezgra, a pošto predstavlja centar danske vlade od srednjeg veka, kolokvijlano se naziva i „ostrvo moći“.

Nadomak nje je i Kristijansborg palata, sedište danskog parlamenta, kancelarija danskog premijera i Vrhovni sud Danske. Sve tri grane vlasti na jednom mestu. Nekoliko delova palate koristi danski monarh, uključujući kraljevske prijemne sobe, dvorsku kapelu i kraljevsku konjušnicu.

Berzu Borsen izgradio je 1625. godine kralj Danske i Norveške Kristijan IV, sa namerom da pozicionira Kopenhagen kao centar za trgovinu u severnoj Evropi. Lokalitet na severnoj strani nasipa je takođe povezivao Kopenhagen sa novim gradom-tržnicom Kristijanshavnom. Borsen je ujedno najstarija zgrada u Kopenhagenu i jedna od najlepših građevina. Smatra se vodećim primerom holandskog renesansnog stila iz 16. veka, koji je bio pod snažnim uticajem italijanske renesanse.

Posao je predao istaknutom arhitekti i skulptoru Lorencu fan Stinvinkelu koji je zaslužan za još neka zdanja za vreme Kristijanove vladavine, poput katedrale Roskilde. Ipak, ubrzo nakon što je preuzeo svoje ingerencije, on je preminuo, pa ga je nasledio njegov brat Hans. Gradnja je trajala pet godina, ne računajući trouglasti deo spoljašnjeg zida koji podržava krov, karakterističan za gotičku umetnost, koji je završen tek 1640. godine.

Kralj Kristijan IV je prvobitno zahtevao da krov bude pokriven olovom, ali je tokom švedske okupacije Kopenhagena između 1658-1659. godine, veliki deo olova uklonjen da bi se proizvele topovske kugle, dok su rupe na krovu samo delimično bile prekrivene limom i crepom.

Krajem 19. veka zgrada je pokrivena bakrom i u takvom obliku je dočekala i požar koji je urušio gornji deo tornja zgrade, dok su timovi hitne pomoći evakuisali stanare iz obližnjih zgrada, uključujući i Parlamen.

Simbol Borsena predstavljao je toranj od 56 metara u obliku isprepletenih repova četiri zmaja i tri krune koje simbolizuju tri kraljevstva Danske, Norveške i Švedske, koji se u trenutku izbijanja požara renovirao.

Prema legendi, toranj sa zmajevim repom čuvao je zgradu od neprijateljskih napada i požara. Danas ovaj simbolika nosi posebnu ironiju. U ovu legendu mnogi su verovali, jer je berza više puta misteriozno pošteđena štete kada su izbijali požari u susednim zgradama, poput onog u palati Kristijansborg, koja je gorela u nekoliko navrata, ali i 1990. godine kada je izbio požar u istorijskom zdanju Provianthuset u Ulici Slotholm. Stara berza je i tom prilikom ostala neoštećena.

Nekoliko puta je menjala vlasnike, i renovirana je 1855. godine. U zgradi je bila smeštena danska berza do 1974, a kasnije je korišćena kao sedište Danske privredne komore.

Daleke 1918. godine bila je i meta napada nezaposlenih anarhista, a taj napad je ušao u danske knjige kao „Oluja na berzu“. Razlog je velika nejednakost u društvu, posebno naglašena tokom Prvog svetskog rata: Velika nezaposlenost, nestašice stanova i goriva, kao i mala pomoć nezaposlenima. Učesnici, koji su bili naoružani toljagama, ušli su u zgradu i napali berzanske mešetare, a kasnije i policiju blokovima i šutom sa lokalnih gradilišta. U demonstracijama je učestvovalo 35.000 – 40.000 ljudi.

Za građane Kopengahena, skandinavskog bisera koji leži na priobalnim ostrvima Zeland i Amager, za Borsen ne postoji alternativa, a pred gradskim vlastima je ozbiljan posao i odgovornost. Izvesno je da ih čeka novo renoviranje ili izgradnja, u zavisnosti od razmera štete. Takođe, svečane večere, konferencije, zabave i drugi događaji koji često nisu bili otvoreni za javnost, a za šta je zdanje korišćeno, moraće da se održavaju na nekim drugim lokacijama do daljeg.

IZVOR: N1 I FOTO:PRINTSCREEN

U vatrenoj stihiji nestala jedna od najlepših zgrada: Danska preživljava svoj „Notr Dam“