Novo istraživanje pokazuje značajan jaz u stopama mortaliteta između SAD i Evrope, pri čemu je veća verovatnoća da će čak i najbogatiji Amerikanci umreti ranije nego najbogatiji Evropljani – a u nekim slučajevima veća je verovatnoća i od najsiromašnijih u nekim evropskim zemljama.

Iako je više novca bilo iznenađujuće povezano sa nižim rizikom od smrtnosti i u SAD i u Evropi, prema statistikama, razlika u stopama preživljavanja između najbogatije i najsiromašnije populacije bila je mnogo veća u SAD, prenosi Science Alert.

Ovi rezultati bi se mogli objasniti time što Evropljani imaju veći pristup zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti i imaju jače društvene strukture od onih u Sjedinjenim Državama, prema međunarodnom timu istraživača koji stoji iza studije.

„Nalazi su oštar podsetnik da čak ni najbogatiji Amerikanci nisu zaštićeni od sistemskih problema u SAD koji doprinose kraćem životnom veku, kao što su ekonomska nejednakost ili faktori rizika poput stresa, ishrane ili opasnosti po životnu sredinu“, kaže zdravstveni ekonomista Irene Papanikolas sa Univerziteta Braun na Rod Ajlendu.

Istraživači su analizirali podatke o zdravstvenoj i penzionoj evidenciji za 73.838 odraslih, starosti između 50 i 85 godina, u periodu od 2010. do 2022. I za SAD i Evropu, učesnici su bili podeljeni u četiri grupe (kvartile), od najbogatijih do najmanje bogatih.

Tim je posmatrao šanse da svaka grupa umre tokom perioda studije, što nam daje jak pokazatelj zdravlja i očekivanog životnog veka učesnika. Za svaki kvartil, poredeći SAD sa Evropom, Amerikanci su prošli lošije.

Stope mortaliteta varirale su u evropskim regionima, ali u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji, pokazalo se da čak i najsiromašnije grupe prolaze bolje od najbogatijih Amerikanaca u pogledu broja ljudi koji su umrli tokom perioda istraživanja.

Sve u svemu, u oba regiona, najbogatiji pojedinci su imali 40 odsto manje šanse da umru od najsiromašnijih. Za sva četiri kvartila bogatstva zajedno, stope smrti bile su 40 odsto niže u severnoj i zapadnoj Evropi nego u SAD.

„Otkrili smo da je vaše mesto u raspodeli bogatstva u vašoj zemlji važno za vašu dugovečnost, i gde se nalazite u vašoj zemlji u poređenju sa položajem drugih“, kaže zdravstveni ekonomista Sara Mačado, sa Univerziteta Braun.

Ona je dodala da „popravljanje zdravstvenih ishoda nije samo izazov za najugroženije – čak i oni koji se nalaze u najvišem kvartilu bogatstva su pogođeni.

Prednosti koje bogatstvo ima po zdravlje su dobro dokumentovane – veći prihod vam daje pristup svemu, od bolje hrane do boljih uslova života do bolje zdravstvene zaštite – ali ovi nalazi pokazuju razlike između regiona, kao i između nivoa prihoda.

„Ako želimo da poboljšamo zdravlje u SAD, moramo bolje da razumemo osnovne faktore koji doprinose ovim razlikama – posebno među sličnim socioekonomskim grupama – i zašto se one prevode na različite zdravstvene ishode u različitim nacijama“, kaže Papanikolas.

IZVOR: N1 I FOTO: PIXABAY

Ni najbogatiji u Americi ne žive tako dugo kao neki od najsiromašnijih u Evropi