Prvog februara 2020. godine Velika Britanija zvanično je izašla iz Evropske unije. Tri godine kasnije, pola miliona ljudi je u štrajku, a veterani londonskog Sitija smatraju da su gubitnici i London i Brisel.

Tačno tri godine posle izlaska iz Evropske unije, jedne pandemije i četiri premijera, Britanija ne liči na sebe.

Inflacija je dvocifrena. Samo prehrambeni proizvodi poskupeli su za 16 odsto. Štrajkovi su svakodnevni.

Štrajk prosvetara

Posle deset godina plata, koje ne prate inflaciju, rad su obustavili prosvetni radnici. Nastava je ometena u više od 23.000 škola.

"Tužno je što stignem kući oko šest popodne pošto, kao i svaki dan, pokupim svoje dete iz škole. I umesto da veče provedem sa sinovima, istog trenutka odlazim da održim privatni čas detetu, koje ide u privatnu školu", kaže nastavnica Lusi Preston.

Plate prosvetnih radnika već su povećane za pet odsto.

Vlada kaže da za više nema para i najavljuje četiri milijarde funti za školstvo u naredne dve godine.

Profesori tvrde da su im plate pale za 27 odsto u odnosu na inflaciju.

Plan premijera Sunaka da se matematika vrati u obavezno obrazovanje do osamnaeste godine svakog đaka čini se neizvodljivim.

"Toliko sjajnih profesora je napustilo profesiju, jer se osećaju obespravljeni i svega im je dosta. A baš ti profesori mogli su da udare temelje budućem obrazovanju, jer su fantastični", ukazuje zamenik direktora u osnovnoj školi Sidni Hejngton.

Zakon o štrajku

Ne štrajkuju samo učitelji i nastavnici, već i univerzitetski profesori, a rad su obustavili i vozači autobusa i vozova, kao i vatrogasci.

U štrajku je pola miliona ljudi. Vlada ne uzmiče ni za pedalj.

Uzvraća nacrtom Zakona o štrajku, po kome je poslodavac dužan samo da se konsultuje sa sindikatima, ali i da zabrani štrajk.

Pravnici smatraju da je predlog zakona loše napisan i neprimenljiv. Sindikati i opozicija su na ulici.

"Torijevci znaju da je njihov program nepopularan. Znaju da su radnici sve gnevniji. Znaju da građani neće vladu koja žrtvuje ljude i planetu zarad profita i zato žele da nas slome", rekla je demonstrantima, okupljenim ispred zgrada parlamenta i vlade, poslanica Laburističke stranke Zara Sultana.

Apsolvent Hari Grejvs došao je na demonstracije u znak solidarnosti sa zaposlenima.

"Zakon će omogućiti vladi da tuži sindikate i praktično ih dovede do bankrotstva. Ono što je Tačerka počela osamdesetih, nastavlja se pod Sunakom", upozorava on.
Vođa sindikata "Ujedinjeni" Onaj Kasab kaže da nema vremena da se čeka do izbora 2024. godine, koje će laburisti najverovatnije ubedljivo dobiti, kako bi nova vlada poništila ovaj zakon.

Godina recesije

Međunarodni monetarni fond predviđa Britaniji negativni privredni rast od 0,6 odsto u ovoj godini – najniži u Grupi 20 najrazvijenijih zemalja sveta. Vlada tvrdi da se varaju.

"Mi smo beskorisna država. Srozali smo se po svim mogućim parametrima – ekonomija, uticaj i demokratija propadaju. Zato sam ovde", poručuje sa demonstracija penzioner Kevin Mej.

Na trogodišnjicu Bregzita, veteran londonskog Sitija i jedan od vodećih donatora Konzervativne stranke Gaj Hends naziva taj potez "katastrofom u kojoj gube i London i Brisel", a Borisa Džonsona optužuje da je zemlju i njeno zdravstvo "bacio pod voz".

Tabloidi zaključuju da je ekonomska slika u Britaniji gora nego u Rusiji.

IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN

Tri godine od Bregzita – britanska ekonomija slabija od ruske