Stefan Popović rođen je i odrastao u Australiji, a poslednje dve i po godine njegova stalna adresa je Srbija. Predano krči put kroz novinarstvo, uspešan je voditelj na RTS-u, igra u serijama i filmovima.

Voli košarku, sport, kuvanje. Narednih dana pratimo ga kao voditelja u „Pesmi za Evroviziju“.

Sada je Vaša adresa Srbija?

Da, od jula 2020. godine sam u Srbiji. Radim na RTS-u i jako sam srećan što sam dobio tu priliku. Volim to što radim, i imam mogućnost da se pokažem u pravom svetlu.

Otkud Vi u novinarstvu, na sceni, kako je izgledao put do mikrofona i posla voditelja?

Uvek sam tražio pažnju, od malena. Glumio sam u predstavama u školi, učestvovao u svim javnim programima, kroz osnovnu i srednju školu. Aktivno sam igrao košarku, voleo sam da pišem. Onda su mi moji savetovali da se ipak fokusiram na nešto, na jednu oblast, gde mogu sve to da iskažem. Da, dugo sam se bavio i stendapom, i to je opet vezano za javni nastup i scenu. Roditelji su me usmeravali da imam neki plan, da imam diplomu, i odlučio sam se da završim novinarstvo.

Tokom Vašeg školovanja je jako bitan korak boravak u Americi?

Da, to je veoma bitan period za mene. Godinu dana sam bio u školi u Kaliforniji, na California State University, Long Beach. Iskoristio sam priliku da idem na razmenu, i to je divno iskustvo. Tako sam iskoristio priliku da studiram, da putujem, da obiđem sve od Kalifornije do Meksika, i to sa samo 19 godina. To je bilo 2005. godine, i to jedna od najlepših stvari koje sam uradio. Do tada sam imao u glavi sliku Amerike i Kalifornije iz filmova, serija. Tada sam otkrio potpuno novi svet, realan život u Americi. Bio sam klinac, morao sam da se snalazim, da zaradim za džeparac, da se snalazim za obroke, da perem veš, peglam, i za to vreme sam sazreo i osamostalio se.

Šta Vam je sada najbitnije, u Vašoj karijeri?

Moj je fokus usmeren na to da nastavim da radim kao voditelj. Voleo bih da imam autorsku emisiju. Takođe, cilj mi je i da realizujem film, igrani film, za koji sam napisao scenario. I dalje imam želju da glumim, da dobijem priliku da igram u nekoj seriji ili filmu, i da nastavim da ispunjavam i tu kreativnu stranu mog posla.

Stefan voli košarku, sport, kuvanje. Narednih dana pratimo ga kao voditelja u „Pesmi za Evroviziju“

Kako dolazi do saradnje sa Borisom Malagurskim?

Boris i ja se poznajemo već 13 godina. Prvo smo postali prijatelji, a tek onda se naša saradnja prenela i na posao. Moja sestra je htela da organizuje premijeru njegovih filmova u Melburnu, i da dovedemo Borisa u Australiju, da ljudi i tamo vide oba njegova filma. Tada smo počeli da se družimo, jer smo moja sestra i ja njemu bili vodiči, hteli smo da mu pokažemo grad, tako smo se zbližili. Nakon nekog vremena smo videli da možemo i da sarađujemo, i sve se nastavilo prirodno, tako da se i danas družimo. Jako sam ponosan na to što smo radili, što sam bio deo toga što on radi, jer njegovi filmovi nose snažne poruke. Ne bih nikada bio deo svega, da ne znam da su njegovi filmovi kulturni, i da se kroz njih govori istina. Istina ume da bude bolna, ali mi je drago što sam deo nečega što će za deset ili pedeset godina biti interesantna tema nekim novim generacijama, priča Stefan Popović.

Je li sve spremno za „Pesmu za Evroviziju“?

Finalne su probe u toku, radili smo i radimo puno, evo već treću godinu zaredom sam u Green Room-u, voditelji smo Kristina Radenković i ja, dok su na sceni Dragana Kosjerina i Milan Marić, koji je naš novi član ove godine. Veliki je trag i doprinos donela Konstrakta uopšte za našu „Pesmu za Evroviziju“. Takmičenje je tako dobilo poseban značaj, zbog drugih umetnika, koji su možda mislili da to nije za njih. Pokazala je da ljudi žele nešto drugačije, nešto novo, i što je sve to deo Javnog servisa, to je veliki uspeh, ističe Stefan Popović.

Stefan Popović sa Draganom Kosjerinom i Kristinom Radenković

Kako se sada u celu tu Vašu priču uklapa Australija, gde ste se rodili i odrasli?

Nisam bio u Australiji dve i po godine, od kada sam počeo da radim na RTS-u. Voleo bih da odem uskoro, jer nisam video prijatelje, rodbinu, majku nisam video sve to vreme. Ipak, ovde u Srbiji sam toliko ispunjen profesionalno i kreativno. Planiram da odem na par nedelja, bar da se vidim sa mojima, jer nisam ni odmor imao dve i po godine. Prošlog leta sam radio dve emisije, „Leto u Srbiji“, i vodio sam „Šarenicu“. Imam sreće da sam došao do toga da radim ono što volim i da pri tom za sve to budem i plaćen. Trudio sam se da uvek radim zabavne stvari, da budem duhovit, da se bavim pozorištem, televizijom, i da budem na pravom mestu u pravom trenutku. Nisam tražio ovaj posao, niti podneo zahtev, ali bio sam viđen, neko me je primetio, da ja to mogu. Ja sam odrastao u Australiji, meni srpski nije maternji jezik, a došao sam do toga da budem deo RTS-a i značajnih emisija.

Veliku ulogu u Vašem životu ima i Niš?

Niš za mene ima posebno mesto. Uvek kad mogu, iskoristim priliku da svratim na par dana do Niša, imam puno prijatelja tamo, Moj je otac iz Niša, i iz Australije sam i ranije dolazio u Niš, godinama unazad. Nekada sam i cela leta provodio tamo, čini mi se kao da mi je to drugi rodni grad. Da, Niš ima posebno mesto u mom srcu. Imam jedan sladak problem, hteo bih da budem na više mesta u isto vreme, ali to su dobre muke, i nikada mi nije dosadno.

Ima li onda u tom gustom rasporedu mesta za hobije?

Kako da ne, imam više hobija. Obožavam da igram košarku, ranije sam se bavio košarkom. Sada idem u teretanu, i tu sam upoznao super društvo, tako da sada dva puta nedeljno, sredom i subotom igramo košarku. Volim da se družim, da idem u pozorište, na izložbe, da kuvam takođe, to mi pričinjava zadovoljstvo kada imam vremena. Volim da izlazim, da budem aktivan.

Kada ste pomenuli kuvanje, šta spremate najčešće?

Volim da sam spremam mnoga jela, i volim da jedem, Sada najčešće pripremam obrok salate, skoro svakog dana, sa puno povrća i nekim dobrim proteinom. Generalno, ne jedem slatkiše. Super spremam proju, imam odličan recept. Znam da spremim i podvarak, i volim meso, i da jedem, i da pripremam. Pronalazim recepte i za ukusnu kinesku hranu. Ipak, u poslednje vreme, kada nemam vremena, sve češće naručujem hranu.

Stefan Popović jeste definitivno momak koji obećava, i pored velikog uspeha koji je postigao za par godina, o njemu će se tek čuti i velike uloge i emisije ga tek očekuju. Za sada, najaktuelnije, gledamo ga iz večeri u veče, u „Pesmi za Evroviziju“, i, pored takmičara, svakako navijamo i za njega!

PIŠE: SNEŽANA LAZIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA

Stefan Popović treći put na krilima „Pesme za Evroviziju“