Opsesivno-kompulsivni poremećaj "kopanja" po koži je uobičajena pojava o kojoj se malo priča. Imamo savete kako da ga se rešite.

Postoji nekoliko vrsta opsesivno-kompulsivnih poremećaja, a jedna od njih je ona koja nas tera da stalno dodirujemo i čačkamo kožu. Iako se dermatolozi ne bi složili, nema ničeg neprirodnog u napadu na epidermu tu i tamo, ali kada se ova loša navika ponavlja iznova i iznova, može stvoriti rane koje se mogu inficirati i ostaviti vidljive ožiljke na koži. Imamo nekoliko saveta i trikova koji vam mogu pomoći da smanjite ili čak zaustavite ovu lošu naviku.

Šta je dermatilomanija?

Dermatilomanija, takođe poznata kao poremećaj koji se zove trihotilomanija, je poremećaj kontrole impulsa koji se može okarakterisati kao ponovljena sklonost dodirivanju, branju ili grebanju kože na manje ili više kompulsivan način. Oni koji pate od toga znaju koliko je teško prekinuti ovaj krug štetnog ponašanja. Možda bi se ovaj poremećaj mogao uporediti sa grickanjem noktiju kod odraslih. Slična stvar. Ova loša navika može da se manifestuje kroz kompulsivno stiskanje bubuljica na licu ili telu (naročito na rukama ili stopalima), a može se manifestovati i kroz čupanje kose. Ne onaj bezopasan koji većina ljudi radi, a koji podrazumeva mršenje kose oko prsta, već onaj mnogo ozbiljniji, koji se čak može nazvati čupanjem za kosu, ponekad do krvi. Oštećenja kože ili skalpa izazvana dermatilomanijom mogu dovesti do infekcija, ožiljaka i trajnih ožiljaka, a mogu značajno uticati na samopouzdanje i čak uticati na društvene i poslovne interakcije u svakodnevnom životu.

Kako to izbeći?

Ako vaša loša navika uključuje stalno "kopanje" koje dovodi do ranica koje se često pretvaraju u male kraste, ovi saveti mogu pomoći.

1. Nova zanimanja

Nije bitno da li je u pitanju antistres lopta ili hemijska olovka, pokušajte da umesto kože počnete da "uništavate" neke druge stvari oko sebe. Usvajanje zdravih ometanja, kao što su igračke za smanjenje stresa, može pomoći da odvratite pažnju.

2. Šta je okidač?

Pokušajte da se analizirate i prepoznate situacije u kojima to najčešće radite. Budite svesni koje su to situacije, kako biste ih sledeći put prepoznali. Kada se to dogodi, recite sebi „ovo je situacija u kojoj bih mogao biti u iskušenju da ponovo krenem po koži“. Dovoljno je.

3. Istrenirajte se

Sledeći put kada osetite želju da ponovo čačkate svoju kožu, pokušajte da se oduprete što je duže moguće. Prvi put neka bude nekoliko minuta, pa postepeno pokušavajte da dostignete nekoliko sati, zatim nekoliko dana, pa nedelja... i tako se trenirajte.

4. Uradite suprotno

Kada osetite potrebu da čačkate kožu, uradite potpuno suprotno, a to je da uradite negu lica. To znači, nanesite masku na lice i držite je nekoliko minuta, ili očistite lice micelarnom vodom, ili jednostavno nanesite svoju omiljenu kremu.

5. Reci svima

U redu, možda ne baš svima oko vas, ali izaberite nekoliko ljudi koji su vam bliski i poverite im se o ovom problemu. Mogu vam pomoći kao podsetnici da vas upozore kada to radite nesvesno.

Ova loša navika može da se manifestuje kroz kompulzivno stiskanje bubuljica na licu ili telu (naročito na rukama ili leđima), a može se manifestovati i kroz čupanje kose.

Pored toga, tehnike opuštanja, kao što su duboko disanje ili meditacija, mogu pomoći u upravljanju stresom i anksioznošću, koji su često povezani sa dermatilomanijom.

Ali najvažnije je da budete strpljivi i nežni prema sebi: otklanjanje ove loše navike može potrajati. Budite razumni prema sebi i slavite svaku malu pobedu. Međutim, ključno je potražiti stručnu podršku, kao što je dermatolog ili psihoterapeut specijalizovan za mentalno zdravlje, kako bi dobili tačnu dijagnozu i odgovarajući savet.

IZVOR: GLORIA.HR, B92: FOTO: PIXABAY

Stalno čačkanje kože lica i tela je opsesivno-kompulsivni poremećaj