Najnoviji izveštaji ukazuju da bi američka ekonomija mogla da se suočava sa ranim znacima stagflacije – opasne kombinacije usporenog privrednog rasta i rasta cena.

Stagflacija je posebno problematična jer, u normalnim okolnostima, slabiji ekonomski rast obara cene. Kada ljudi strahuju od gubitka posla ili troše manje, logično je da biznisi snižavaju cene kako bi privukli kupce. Međutim, ako cene i dalje rastu dok potrošnja slabi, to je znak ozbiljnog disbalansa u sistemu.

Inflacija u porastu, nezaposlenost raste

Prema podacima koje je objavio Department of Labor, potrošačke cene su u avgustu porasle za 0.4%, čime je godišnja stopa inflacije dostigla 2.9% – najviši nivo od januara. To je skok u odnosu na 2.7% u julu.

Istovremeno, broj novih prijava za naknadu nezaposlenima porastao je na 263,000 – najviši nivo u poslednje četiri godine. To jasno pokazuje da tržište rada slabi dok inflacija ne jenjava.

Profesor ekonomije na Harvardu Jason Furman na mreži Bluesky poručio je da je „miris stagflacije sve jači“ i da Federal Reserve trenutno nema dobre opcije za reakciju.

Šta je stagflacija i zašto je opasna?

Sam termin stagflation je spoj reči stagnation i inflation i već decenijama označava najteži scenario za svaku ekonomiju.

Za razliku od perioda inflacije u 2022. godini, kada su plate rasle, a potrošači imali podsticaje poput stimulus čekova, sada je situacija komplikovanija – cene rastu, a istovremeno raste i nezaposlenost.

Drugim rečima, Amerikanci osećaju dvostruki pritisak: gubitak sigurnosti posla i skuplje troškove života.

Federal Reserve pred velikim izazovom

Uloga Federal Reserve je da balansira ekonomiju – podizanjem kamatnih stopa kada inflacija preti, i njihovim snižavanjem kada nezaposlenost raste. Ali, u uslovima stagflacije, centralna banka ne može istovremeno da reši oba problema.

Predsednik Federal Reserve Jerome Powell nagovestio je da će sledeće nedelje doći do snižavanja kamatnih stopa, kako bi se ublažila slabost tržišta rada. Ipak, ostaje pitanje da li će četvrtina ili pola procenta biti dovoljno da smiri i tržište i političke pritiske iz Bele kuće.

Donald Trump, koji otvoreno vrši pritisak na centralnu banku, želi znatno agresivnije rezove stopa. Njegov ekonomski savetnik Stephen Miran mogao bi uskoro da dobije mesto u Board of Governors Federal Reserve, što dodatno komplikuje situaciju.

Ishod predstojećeg sastanka Federal Reserve mogao bi da odredi kako će američka ekonomija ući u 2026. godinu – sa olakšanjem ili sa još većim brigama.

IZVOR: CNN I FOTO: PIXABAY

Američka ekonomija pogođena ranim znakovima stagflacije