Iako živimo u digitalnom dobu, sujeverja i dalje imaju snažno mesto u svakodnevnom životu mnogih Srba. Od bacanja vode za sreću do izbegavanja da se gleda beba pre krštenja, ova verovanja predstavljaju neodvojiv deo kulturnog identiteta.

Otkud dolaze ta sujeverja, kako su izgledala nekada, a kako danas – otkrijte u ovom jedinstvenom pregledu srpske sujeverne tradicije.

Najpoznatija srpska sujeverja

Bacanje vode za sreću
Kada neko kreće na put, iza njega se baca voda „da ide glatko kao voda“. Ovaj običaj ima zaštitničku ulogu i potiče iz drevnih predstava o vodi kao simbolu života i pročišćenja.

U našem narodu postoji verovanje da prosipanje vode za ukućanima simbolizuje sreću i dobru energiju I Foto: Pixabay

Ne vraćaj se kad kreneš!
Ako osoba krene od kuće, pa se zaboravno vrati, to se smatra lošim znakom. Da bi se “presekla loša sreća”, često se sedne nakratko, pogleda u ogledalo ili stavi nešto naopako.

Ne sedaj na ćošak stola – ostaćeš neudat/neoženjen
Jedno od najraširenijih sujeverja, posebno u domaćinstvima gde se pažljivo pazi ko gde sedi. Ćošak simbolizuje granicu, izolaciju – i u tom kontekstu, „udaljavanje“ od braka.

Crna mačka preko puta
Ako ti crna mačka pređe put, to znači nesreću – osim ako pljuneš tri puta ili se vratiš nekoliko koraka unazad. Ovaj mit je došao iz zapadnoevropskog srednjeg veka, ali se snažno primio i u našim krajevima.

Jedno od najstarijih sujeverja je da crna mačka donosi nesreću ako vam pređe put Foto: Pixabay

Soljenje pragova i korišćenje belog luka
U ruralnim krajevima, pragovi kuća se sole kako bi se „oteralo zlo“, a beli luk se često stavlja pored kolijevki beba ili čak iza uha – za zaštitu od uroka.

Nemoj da zviždiš u kući – oteraćeš pare!
Zviždanje se smatra prizivanjem vetra, koji simbolički može „odneti“ bogatstvo i sreću iz doma.

Ne šišaj se ili ne seci nokte utorkom i petkom
Ovi dani se smatraju „teškim“ i svako „sečenje“ se tumači kao prekid dobrih tokova energije.

Odakle dolaze srpska sujeverja?

Mnoga sujeverja u Srbiji imaju korene u:

Paganstvu i slovenskoj mitologiji – verovanja o vilama, zlim silama, magijskim biljkama;
Hrišćanstvu – kroz sintezu paganskih običaja i crkvenih praznika;
Narodnoj magiji i usmenoj tradiciji – žene „babinice“ i vračare bile su čuvarice ovih običaja kroz vekove.

Zanimljivo je da mnoga sujeverja imaju i zaštitničku funkciju – čuvaju kuću, decu, stoku, zdravlje.

Smatra se da je srećnija stara potkovica jer ima veću moć, a način na koji se postavlja (na gore ili na dole) zavisi od kulture i Foto: Pixabay

Kako se praktikuju danas?

Iako mnogi ljudi ne veruju doslovno u sujeverja, mnoga se i dalje instinktivno poštuju, često iz navike ili folklorne tradicije.

Na primer:

I dalje se voda baca za nekim ko ide na ispit.
Devojke se ne smeju slikati pre diplomiranja, „da ne bi ureknule ishod“.
U novim stanovima i danas se pale „tamjan i kandilo“ protiv negativne energije.

Na selima, posebno kod starijih, sujeverja se praktikuju ozbiljno i ritualno – pogotovo oko venčanja, rođenja, smrti i velikih praznika.

Pored potkovice, bubamare, i detelina sa četiri lista važi za amajliju za sreću I Foto: Pixabay

Zanimljivosti i savremene varijacije

Sujeverje se prenosi i na društvene mreže – mladi dele savete „šta ne treba raditi na Đurđevdan“ ili „šta znači kada ti svrab uhvati desni dlan“.
U urbanim sredinama, sujeverja postaju deo identiteta i duhovitosti – „nisam sujeveran, ali ipak pljunem tri puta“ je postala fraza.

Više od praznoverja

Sujeverja nisu samo „verovanje u gluposti“, već su kulturni kodovi koji pričaju priče o strahovima, nadama i svakodnevici naših predaka. Danas su spoj tradicije i šarma, podsvesna veza sa prošlošću i način da se svet oko nas – bar malo – „kontroliše“.

IZVOR: SERBIA.COM I FOTO: PIXABAY

Srpska sujeverja: Verovanja koja su preživela vekove