Špargla se nekada smatrala afrodizijakom, verovatno s dobrim razlogom. Ova zeljasta biljka sadrži mešavinu hranljivih materija koje daju više energije, čiste urinarni trakt i neutrališu višak amonijaka, koji može biti uzrok umora i seksualne nezainteresovanosti.

Špargla je bogata vitaminom K i vitaminom B9, dobar je izvor antiinflamatornih hranljivih materija i ona obezbeđuje širok spektar antioksidanasa, uključujući vitamin C, beta karoten, vitamin E, ali i minerale kao što su cink, mangan i selen.

Pored toga, ovo povrće sadrži aminokiselinu asparagin, koja je važna za razvoj i funkciju mozga, prema studiji objavljenoj u časopisu Neuron. Takođe sadrže glutation, koji može pomoći u uništavanju kancerogenih materija.

Špargla je dobra za zdravlje srca, posebno zbog visokog sadržaja vitamina K i vitamina B. Ona pomaže u regulaciji nivoa šećera u krvi. Prema klinici Mayo, vitamin B6 može pozitivno uticati na nivo šećera u krvi. Ipak, osobe sa dijabetesom ili niskim nivoom šećera u krvi treba da budu oprezne, piše Aktivni.

Špargle smanjuju rizik od dijabetesa tipa 2. Korisne su protiv starenja i štite kožu. Antioksidans glutation je odgovoran za ove efekte, prema studijama objavljenim u stručnom žurnalu The Lancet journal in Clinical, Cosmetic, and Investigational Dermatology.

Špargla može delovati kao prirodni diuretik, što znači da može sprečiti stvaranja kamena u bubregu. Dobra je za zdravlje tokom trudnoće, pre svega zbog velike količine folata koje sadrži. Ona obezbeđuje zdravo varenje i jak imuni sistem.

Najbolje vreme za konzumaciju špargli je proleće, to je njena prirodna sezona.

IZVOR: DDL I FOTO: PEXELS

Špargla kao riznica vitamina – šta se dešava s organizmom kada je jedemo?