Veštačka inteligencija (AI) prolazi kroz svoju „adolescenciju“ – moćna je, ali još uvek nedovoljno razume ljude.

Dok današnji sistemi briljiraju u obradi podataka, pisanju tekstova i kreiranju slika, ključna prepreka ostaje emocionalna inteligencija. AI ne prepoznaje kada je korisnik frustriran, umoran ili zbunjen, a upravo ta praznina postaje sve veći problem u oblastima poput obrazovanja, zdravstva i mentalnog blagostanja.

Stručnjaci ističu da naredni veliki napredak u razvoju AI neće biti u većim modelima ili bržem procesiranju, već u njenoj sposobnosti da „oseti“ čoveka. Buduća emocionalno adaptivna AI kombinovaće signale poput izraza lica, pokreta očiju i biometrijskih pokazatelja kako bi razumela raspoloženje korisnika i prilagodila svoje ponašanje. To znači da će moći da proceni kada treba stati, objasniti na drugi način ili napraviti pauzu.

Kako naglašavaju analitičari, ovakav pomak mogao bi da transformiše interakciju sa tehnologijom. U učionici, AI bi znala da uspori kada učenici gube pažnju, dok bi u zdravstvu mogla da prepozna rane znake stresa ili poremećaja raspoloženja.

U industriji igara, ovakvi sistemi mogli bi da menjaju tok priče u realnom vremenu prema osećanjima igrača, a ne samo prema njihovim potezima.

Ono što sledi jeste kreiranje AI koja razume kontekst i emocije, a ne samo komande. Takav iskorak približiće veštačku inteligenciju ljudima više nego ikada do sada, jer ključ napretka nije u tome koliko AI zna – već koliko zna nas.

IZVOR: TECHRADAR , FOTO: FREEPIK

Sledeći veliki skok u AI: Da li veštačka inteligencija uči da prepoznaje ljudske emocije?