Pevačica Seka Aleksić imala je veoma teško detinjstvo, o čemu je govorila u nekoliko navrata.

Seka bolne uspomene ne zaboravlja ni dan danas, posle toliko godina, a kakvi su bili odnosi unutar njene porodice, naročito sa ocem, ispirčala je detaljno jednom prilikom.

-Za vreme rata smo prekinuli kontakt skroz. Očuh je sa mnom učio istoriju, to nikada neću zaboraviti, on čita naglas a ja treba to da zapamtim dok razmišljam šta ću večeras da obučem, ali on se toliko jadan trudio oko mene. Učili smo istoriju, srpski, nemački… On se zaista trudio i verujte mi, ja sam toliko imala osećaj da je on moj tata, da je on taj moj, zaštitnik, taj muškarac koji je meni kroz čitavo to detinjstvo pa i dan danas nedostajao. On je to jednim delom dosta nadomestio, zaista jeste, ali ključna stvar svega toga je bila mama koja je uvek govorila da je moj tata najbolji, da je moj tata divan čovek, da moj tata nije dobar samo kada popije, ali da ne da nije dobar nego je eto tako malo preke naravi. Moja mama nikada za mog tatu nije ništa ružno rekla i uvek me je učila da je tata-tata i da niko drugi ne može da bude tata – prisetila se tada pevačica u razgovoru za Blic.

-Iako, kada sam odrasla, meni je bilo vrlo jasno kakav je moj tata bio. Moj tata je bio najbolji čovek na svetu. On je imao ogromno srce, ali zaista njemu alkohol nije prijao. On nije osoba koja je trebalo da konzumira alkohol jer on kada dodirne alkohol postaje drugi čovek u smislu, on je i tada emotivan i dobar, ali postaje ljubomoran jako. I to nije valjalo samo za moju mamu, a za sve drugo je valjalo. Moja mama nije varala nikada mog tatu, nije imala takve situacije u njihovom braku, ali eto on je bio ljubomoran i imao je neke sklopove, takav neki preklop je imao. A bio je toliko dobar čovek da kada dobije platu on je podeli, da je ljudima koji su blizu, komšijama… Tata je bio baš dobar čovek i ponosna sam zbog toga bez obzira na sve te druge situacije kakve su on i mama imali. Naravno da sam kao čovek i kao hrišćanin sve to tati oprostila i zaboravila, ali bio je dobar čovek, a kada je neko dobar, uvek te lepe stvari vam nekako tu ostanu i trudite se samo njih da ne zaboravite – isticala je tada pevačica.

-Tata i ja smo tokom mog odrastanja imali taj prekid komunikacije zato što smo mi izbegli, otišli smo u drugu državu, on je otišao za Austriju. Tada su postojali samo fiksni telefoni i jako je bilo teško naći sve, ali desio se period kada smo se nekako pronašli. Moja tetka je tada otišla da živi u Austriju, kao izbeglica, a mi smo otišli sa tadašnjim našim očuhom za Banju Koviljaču i evo to sam se sad setila, tetka je bila ta koja je pronašla mog tatu u Austriji, u Beču. To je bio njen zet, a njega je cela mamina familija obožavala. On je bio najbolji. I, tako smo stupili u kontakt, tetka je dala od naše komšinice fiksni telefon, on je pozvao. Ali, kada je tata pozvao, iskreno da vam kažem, ja nisam osećala da pričam sa tatom. Čudan je to osećaj. Sve je mene podsetilo, ja znam da je to moj tata, ali to je u stvari šok. Ja sam se valjda toliko šokirala da ja nisam mogla da se prepustim emocijama, samo sam razmišljala šta će reći moj očuh Milan, da neće njemu biti krivo što mene zove tata. Međutim, sve je to najnormalnije prošlo, ja mislim da je on bio najsrećniji od svih nas što je moj tata pozvao – priseća se Seka.

Kako kaže, u tom trenutku bila je ljuta na svog oca, ali kada ga je videla sve se zaboravilo.

-Sa izdavanjem moj prvog albuma, kada sam pošla u Beč da radim, moj tadašnji menadžer i emotivni partner mi je rekao: „S’ obzirom na to da idemo za Austriju, bilo bi lepo da pronađeš svog tatu“, ja kažem: „Pa dobro, pronaći ću, hajde“. Tada su već bili periodi kada sam ja bila i malo ljuta na njega jer sam već starija pa sam već mogla da sklopim sliku kada je bio dobar, kada nije i zašto nije bio dobar ako je moja mama bila dobra. Tada sam malo bila i ljuta, ali sve se to zanemarilo kada smo se mi sreli, zagrlili i videli. To je bilo jako teško i emotivno – rekla je Seka tada.

-Moj tata je bio generalno emotivan čovek. On je mogao da zaplače kada vidi siroče na ulici da prosi. Takav je bio i ja sam to poprimila na njega, ja sam ista takva. Mene stvarno te neke potresne slike u vezi sa decom, bukvalno me izuju iz cipela. Bukvalno na takve tužne situacije meni treba malo vremena da dođem sebi, verovatno i zbog tog mog detinjstva me to još više potresa, ali taj naš susret je bio jako, jako stresan i za njega i za mene. Mi smo se dva sata samo grlili i plakali – rekla je Seka, a na i pitanje: „Da li se sećate rečenice, kako vam se obratio?“, pevačica se rasplakala:

-Joj nemojte to… Uopšte nisam planirala da plačem… Bila sam mršava kao mala i zvao me Žilo i samo je rekao: „Gde si ti bre Žilo?“. I to je sve. Dva sata smo mi samo sedeli, on je plakao, a ja bez obzira što sam bila odrasla nisam znala ni šta da ga pitam.

IZVOR: GRAND I FOTO: PRINTSCREEN

Seka Aleksić nije bila u kontaktu sa ocem, a ovako je izgledao susret posle mnogo godina