Samoća kod mnogih ljudi izaziva osećaj straha, što psihologija opravdava. Važno je, međutim, napraviti razliku između trenutka samoće i osećaja usamljenosti, odnosno vremena koje provodimo sami i osećaja da nemamo podršku bliskih ljudi.

Prema istraživanjima psihologa, mladi ljudi koji su usamljeni često su loše raspoloženi. Na društvenim mrežama, televiziji ili u muzici koju slušamo, sreću obično zamišljamo kao uzbuđenje, entuzijazam i energiju.

Iz te perspektive, samoća se često pogrešno smatra usamljenošću.

U psihologiji, istraživači definišu usamljenost kao osećaj uznemirenosti.

Mnogima od nas nisu nepoznati dani u kojima ima mnogo problema na poslu, kada stvari ne idu onako kako se očekuje, ili kada previše obaveza preuzimamo na sebe i osećamo se preopterećeno. Ono što je istraživanje otkrilo je da je neophodno odvojiti malo vremena samo za sebe i trenutak dragocene samoće.

Većina ljudi misli da samo introvertne osobe znaju da uživaju u samoći. Činjenica je da oni vole da budu sami, ali istraživanja pokazuju da polovina svetske populacije samoću smatra jednom od ključnih aktivnosti kada je odmor u pitanju.

Nije lako biti sam sa svojim mislima

Teško je biti sam sa svojim mislima, pa mnogi ljudi više vole da stalno nešto rade.

Studija je pokazala da izbor da se uradi bilo kakav zadatak proizlazi iz želje da budemo zauzeti kada nemamo društvo.

Zbog toga mnogi ljudi koriste telefone i skroluju samo da ne bi osećali usamljenost, kao i da se izbore sa dosadom i stresom.

Neki ljudi takođe više vole da provode vreme sami obavljajući svakodnevne poslove, kao što su odlazak u kupovinu, spremanje kuće.

Kako da sami sebe zabavimo

Odlazak u bioskop, u restoran ili na neko putovanje za većinu populacije podrazumeva aktivnost koju izvodimo u društvu.

Putovanje je aktivnost koja može da bude „zastrašujuća“, naročito za žene. Neki ljudi smatraju da nam ova aktivnost daje slobodu odlučivanja i da je to prilično oslobađajuće za mentalno zdravlje.

Da bismo prevladali strah od samoće, moramo da prepoznamo njene prednosti i da je prihvatimo kao pozitivan izbor. Male „doze“ samoće su nešto što je potreba u ovom užurbanom društvu.

IZVOR: RTS , SCIENCE ALERT: FOTO: PIXABAY

Samoća kao privilegija novog doba – zašto je korisna za zdravlje