Formiran je protokol veza za komunikaciju u okviru sigurne mreže pametnog grada koje su proizveli naučnici Severnokavkaskog federalnog univerziteta (SKFU) u saradnji sa ruskim i inostranim kolegama.

Prema rečima eksperata, protokol će omogućiti uređajima na mreži da brzo, nesmetano i sigurno dele informacije i rešavaju probleme zaštite podataka.

Rezultati istraživanja su objavljeni u naučnom časopisu "Senzor".

Naučnici su objasnili da se pod koncepcijom pametnog grada podrazumeva korišćenje informacionih tehnologija za upravljanje gradskom sredinom. Cilj ovih gradova je da živote stanovnika učine udobnijim i bezbednijim, kao i da štede resurse i prostor. Kao primer se navodi ulično osvetljenje koje se automatski uključuje.

Pamenti grad se sastoji od velikog broja elemenata, među kojima je video nadzor, sistem za pozivanje u hitnim slučajevima, biometrijski sistemi, gradske i bankarske usluge, inteligentni transport i drugo. Trebalo bi da ispunjava sledeće zahteve, a to su brza veza, pouzdanost i sigurnost podataka.

Naučnici Severnokavaskog univerziteta su u saradnji sa kolegama iz Instituta za sistemsko programiranje Ruske akademije nauka, Meksika, Repubike Koreje i Urugvaja, formirali pouzdan protokol veza za koncept pametnog grada.

Prema njihovim rečima, on povećava otpornost mreža na napade različitih vrsta, uključujući neovlašćeno presretanje, falsifikovanje poruka, greške, neuspehe u povezivanju mreža, gubitak informacija u slučaju napada ili nesreća, ali i omogućava optimizaciju resursa za podršku pametnog grada.

Eksperti su objasnili da je protokol zasnovan na modifikacije maršrute mreža MANET (Mobile Ad hoc Networks) u kojoj svaki njen čvor učestvuje u maršruti prosleđivanjem podataka drugim čvorovima.

"U takvim mrežama nema poteškoća prilikom postavljanja infrastrukture i administracije, što omogućava uređajima da formiraju mreže i istog trenutka se povežu sa njima", rekao je naučnik Centra računarske matematike i paralelnog programiranja super-kompjutera SKFU Andrej Gladkov.

Prvobitno je MANET proizveden za mreže male jačine, na primer, za povezivanje u spasilačkim operacijama kako bi ljudi mogli operativno da razmenjuju kraće poruke.

Pojasnio je da se prilikom šifrovanja informacija ključ deli između svih uređaja učesnika. Kako bi se ključ ponovo dobio i dešifrovale informacije, potrebno je da svi učesnici daju svoj deo poruke. U slučaju da neko presretne informacije, on neće moći da koristi poseban fragment poruke.

Prema rečima naučnika, takav pristup nema ograničenja koja imaju tradicionalne metode šifrovanja u cilju sigurnog prenosa informacija. Osim toga, na ovaj način se smanjuje višak podataka, što smanjuje količinu opreme velikih gabarita, štedi energiju i količine arhiviranja poruka.

Gladkov je zaključio da je naredni zadatak naučnog kolektiva usavršavanje i testiranje protokola i mreže.

IZVOR: SPUTNIK, B92 : FOTO: PIXABAY

Ruski naučnici kreirali mrežu koja će omogućiti formiranje pametnih gradova