Zvuči kao scenario iz trilera, ali dolazi iz stvarnog sveta biznisa: prema istraživanjima, svaki peti visoki rukovodilac pokazuje osobine koje se klinički vezuju za psihopatiju. I to ne u zatvoru – već u salama za sastanke.

U eri kada se uspeh meri brojevima, a lideri slave zbog njihove odlučnosti i samopouzdanja, retko ko se zapita šta se krije ispod uglađenog nastupa i čvrstog stiska ruke.

Istraživanje forenzičkih psihologa Nejtana Bruksa i Katarine Fricon sa australijskog univerziteta Bond, u saradnji sa Sajmonom Krumom sa Univerziteta San Dijego, otkrilo je šokantnu statistiku: čak 21 odsto izvršnih direktora u oblasti upravljanja lancima snabdevanja ima osobine koje se povezuju s psihopatijom.

„Ovakvi procenti su gotovo identični onima koje nalazimo u zatvorskoj populaciji”, izjavio je Bruks za australijsku televiziju ABC, ističući da savremeni modeli zapošljavanja i napredovanja često ne razlikuju pravu harizmu od toksičnog šarma.

U poređenju sa opštom populacijom, gde se procenjuje da psihopatske crte poseduje svega 1–4 procenta ljudi, prisustvo ovakvih osobina među liderima u biznisu ukazuje na ozbiljan etički i organizacioni izazov.

„Tipično, psihopate stvaraju mnogo haosa i generalno imaju tendenciju da suprotstavljaju ljude jedne protiv drugih”, kaže Bruks.⁠ „Za psihopate je korporativni uspeh igra i ne smeta im ako krše moral. Radi se o tome da dođu tamo gde žele u kompaniji i da imaju dominaciju nad drugima.

Nedostatak empatije, manipulativnost, površnost i sklonost laganju

Američki psiholog Skot Lilienfeld, sa univerziteta Emori u Atlanti, potvrđuje ovu tezu, naglašavajući da su psihopate često „zastupljene u zanimanjima kao što su politika, biznis i sportovi visokog rizika”.

Njihove osobine poput hladnokrvnog šarma, smelosti i samouverenosti – mogu brzo da ih lansiraju na vrh, ali to ne znači da donose stabilnost i zdravu radnu kulturu u kolektiv.

Studija je predstavljena 2016. godine na godišnjoj konferenciji Psihološkog društva Australije, a obuhvatila je uzorak od 261 rukovodioca. Među njihovim najizraženijim osobinama našli su se nedostatak empatije, manipulativnost, površnost i sklonost laganju – obrasci ponašanja koji se inače vezuju za kriminalno okruženje, a ne za korporativne kancelarije.

Ovo istraživanje otvara pitanje koje mnogi još izbegavaju: da li bi kompanije, pored stručnih veština, trebalo da procenjuju i psihološke profile kandidata za liderske pozicije? Da li smo spremni da priznamo da psihopate nisu samo negativci iz filmova, već i ljudi koji često sede u upravnim odborima, pita se australijski list.

U vremenu u kojem se sve više govori o mentalnom zdravlju i etici u poslovanju, jasno je da uspeh ne bi smeo da bude opravdanje za destruktivno ponašanje. Iza besprekorne biografije ponekad stoji ličnost koja ne oseća grižu savesti i koja uspeva u svetu biznisa upravo zbog toga.

Kako prepoznati psihopatu u odelu

Iako se psihopatske osobine ne mogu dijagnostikovati bez stručne procene, sledeći obrasci ponašanja mogu da budu signal da nešto nije kao što izgleda:

Površan šarm – Osoba deluje izuzetno prijatno i uverljivo, ali sve deluje „previše glatko”

Nedostatak empatije – Šef ne pokazuje saosećanje prema kolegama, ignoriše tuđe emocije i potrebe

Manipulativnost – Vešto koristi druge za svoje ciljeve, često kroz laskanje ili prikrivene pretnje

Lažna harizma – Samouverenost i odlučnost prikrivaju hladnokrvnost i emocionalnu prazninu

Odsustvo griže savesti – Ne oseća krivicu za štetu koju prouzrokuje timu ili pojedincima

Skonost ka preuzimanju rizika – Impulsivne odluke bez osećaja odgovornosti za posledice

Eksploatacija saradnika – Gazi preko drugih kako bi napredovao, ne poštuje hijerarhiju ni timski fer-plej

IZVOR: POLITIKA MAGAZIN I FOTO: PIXABAY

Svaki peti rukovodilac je psihopata