U nizu izjava koje izazivaju kontroverze, sekretar za zdravstvo u administraciji Donalda Trumpa, Robert F. Kennedy Jr., izazvao je burne reakcije tvrdnjama da su za veliki broj hroničnih bolesti – od autizma do dijabetesa – delimično odgovorni sami pacijenti.

Na konferenciji za medije 16. aprila, Kennedy je izjavio da je autizam “preventabilan”, a da je njegov porast uzrokovan „toksičnim supstancama iz okruženja“ – uprkos činjenici da ne postoje naučni dokazi koji podržavaju ovu tvrdnju. Otišao je korak dalje, izjavivši:

“To su deca koja nikada neće plaćati porez. Nikada neće imati posao. Nikada neće napisati pesmu niti izaći na sastanak. Mnogi od njih nikada neće moći sami da koriste toalet.”

Stručnjaci naglašavaju da velika većina osoba iz spektra autizma nema tako ozbiljna ograničenja.

Politika okrivljavanja pacijenata

Ovakvi stavovi nisu izolovani slučajevi. Zajedno sa saradnicima i drugim zvaničnicima u sektoru zdravstva, Kennedy je deo neformalne inicijative MAHA – Make America Healthy Again, koja promoviše „medicinsku slobodu“, skepticizam prema vakcinama i alternativne metode lečenja.

Komentari koji impliciraju da su pacijenti sami krivi za svoje stanje utiču i na kreiranje politika – od smanjenja obuhvata Medicaid programa, do odbijanja da se pokriju troškovi lekova za gojaznost kao što su Wegovy i Zepbound.

Dr. Robert Califf, bivši direktor FDA, upozorava:

“Ovakvi ekstremni stavovi – da je sve do pojedinca ili da je sve do sredine – ne pomažu nikome. Rešenje je u balansu.”

Napadi na savremenu medicinu

Drugi zvaničnici prate Kennedyjev primer. Komesar FDA Marty Makary izjavio je da bi umesto davanja insulina, trebalo organizovati „časove kuvanja“ za obolele od dijabetesa – ignorišući činjenicu da osobe sa tipom 1 dijabetesa moraju uzimati insulin jer ga njihova pankreas ne proizvodi.

Kandidatkinja za glavnog hirurga SAD, Casey Means, izjavila je da su kontraceptivne pilule „nepoštovanje života“ i da „isključuju hormone koji čine žene životnim ciklusima“. Njen brat, Calley Means, savetnik Kennedyja, rekao je da se lek Adderall za ADHD prepisuje deci zbog „previše sedenja, previše brze hrane i nedostatka sunčeve svetlosti“ – čak uporedivši lek sa nacističkim metilamfetaminima iz Drugog svetskog rata.

Napad na siromašne i obolele

Zvaničnici često ignorišu sistemske probleme – poput nemogućnosti siromašnih da kupe zdravu hranu ili da se bezbedno kreću po svojim naseljima. Umesto toga, fokusiraju se na “ličnu odgovornost”.

Jerome Adams, bivši Trump-ov generalni hirurg, upozorio je da se ovom retorikom brišu osnovne zdravstvene zaštite:

“Ovako gubimo poverenje u medicinu i rizikujemo povratak bolesti koje smo već savladali.”

Odluka Kennedyja da ukine preporuke za vakcinaciju trudnica i zdrave dece protiv kovida naišla je na oštre kritike American Academy of Pediatrics, koja je podnela tužbu.

Kennedy je izjavio da „kovid nije ubio ljude, već njihove hronične bolesti“ i da su to „ljudi koji su već visili sa litice, a kovid ih je samo gurnuo.“

Ipak, statistika iz JAMA Network pokazuje da je kovid bio vodeći uzrok smrti među bolestima disajnih puteva u SAD, a posebno opasan za novorođenčad i hronične bolesnike.

Uticaj na zdravstvene politike

U aprilu 2025, Trump-ova administracija objavila je da neće sprovoditi pravilo koje je omogućavalo pokrivanje lekova za mršavljenje preko Medicare. Kennedy je lekove nazvao „manipulacijom zavisnih Amerikanaca“ i optužio farmaceutske kompanije da “profitiraju od gluposti nacije”.

Podaci, međutim, govore suprotno: osobe koje su uzimale najveće doze Zepbounda gubile su u proseku 48 funti, a svaka treća osoba je izgubila preko 25% telesne mase.

Retorika koja optužuje pacijente za sopstvene bolesti, ignorišući društvene, ekonomske i zdravstvene prepreke, izaziva ozbiljne posledice – od stigmatizacije do gubitka pristupa savremenim terapijama. Dok mnogi traže sistemske promene, iz kabineta Roberta F. Kennedy-ja Jr. stižu poruke koje podsećaju na opasnu jednostranost u tumačenju javnog zdravlja.

IZVOR: CNN I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN

Robert F. Kennedy Jr: Hronične bolesti – lična krivica pacijenata?