Vreme nije uvek bilo blagonaklono prema drevnim artefaktima, posebno umetničkim delima. Muzeji širom sveta puni su primera statua i skulptura koje su na neki način oštećene, često nedostaju udovi ili pokazuju znake istrošenosti. Međutim, nije sva ova navodna šteta slučajna. Čini se da su Rimljani namerno stvarali statue bez glava - i to iz praktičnog razloga.

Skulpture bez glave su verovatno jedna od najznačajnijih obeležja rimske umetnosti i arheologije. Ali umesto da budu nekompletne zbog nesreće, neke od ovih skulptura su stvorene sa odvojivim glavama.

To je zato što su Rimljani, uvek pragmatičari, voleli da budu fleksibilni sa svojim umetničkim prikazima. Ili, drugačije rečeno, ako ste naručili skupu skulpturu popularne ličnosti ili heroja, šta se dešava ako taj heroj postane nepopularan?

Rešenje je jednostavno - skinite mu glavu i zamenite je bilo kojom najnovijom društvenom ikonom ili herojem. Umetnik treba samo da stvori idealizovano, standardizovano telo (obično nosi togu), a onda imate sredstva da zamenite i promenite lica.

Ova ugrađena fleksibilnost bila je posebno važna za rimsku kulturu, jer je čin zaborava bio jedan od značajnijih oblika kazne za one u nemilosti. Prema pisanju IFLScience, statue su uništene i obezglavljene da bi se uništila uspomena na osobu koju su prikazivali, što se često dešavalo kada je jedan car zamenio drugog ili je došlo do značajne promene režima.

Treba naglasiti da nisu sve skulpture napravljene za ovu fleksibilnost, tako da nije svaki primer bez glave dizajniran da završi na ovaj način.

Odvojene glave nisu bile jedini delovi koji su se mogli menjati. Neke skulpture su takođe imale odvojene ruke ili druge karakteristike, ali su odvojene glave bile češće.

IZVOR: 021 I FOTO: PRINTSCREEN

Rimske statue nisu slučajno bez glava, postoji objašnjenje