Skoro svake četiri godine, kalendarskoj godini mora se dodati jedan ekstra dan. Bez ove intervencije, naš kalendar bi se potpuno razišao sa orbitalnim kretanjem Zemlje oko Sunca. Iako standardna godina ima 365 dana, planeti Zemlji je potrebno tačno 365.242 dana da napravi pun krug oko naše zvezde.

Problem koji prati čovečanstvo vekovima

Discrepancy, ili neslaganje u vremenu, vremenom bi uzrokovalo da kalendar "odluta" od godišnjih doba, što bi dovelo do potpunog haosa u predviđanju sezonskih događaja. Kako navodi Oliver Povey, novinar za AS USA, ovaj problem muči čovečanstvo praktično od kada su izmišljeni prvi kalendari zasnovani na lunarnim ciklusima i Suncu.

Sistem koji danas poznajemo sistemski je uspostavio još Julius Caesar, dok je pre nešto više od četiri stotine godina sistem doživeo blage modifikacije, ali je koncept koji nazivamo Leap Day zadržan. Taj dodatni dan, 29. februar, kompenzuje onaj mali delić dana koji "pretekne" tokom Zemljine orbite.

Pravila za izračunavanje: Kada pada sledeća prestupna godina?

Poslednja prestupna godina bila je 2024. a prema pravilima koja je istražio Oliver Povey, sledeća će biti 2028. Da bi godina bila prestupna, ona mora da ispunjava stroge matematičke kriterijume:

Godina mora biti deljiva sa 4.
Izuzetak su godine deljive sa 100, koje nisu prestupne, osim...
Ako je godina deljiva sa 400, u tom slučaju ona jeste prestupna.

Na osnovu ovih pravila, godina 1900. nije bila prestupna, ali godina 2000. jeste. Gledajući u budućnost, godine 2100, 2200. i 2300. neće biti prestupne, dok će 2400. ponovo imati 29. februar.

Ekonomska strana kalendara

Iako se na prvi pogled čini kao čisto naučno pitanje, prestupna godina ima i svoje ekonomske implikacije. U svetu finansija, dodatni radni dan može uticati na mesečne plate, kamatne stope i godišnje izveštaje kompanija. Na globalnim tržištima, gde se trguje u valutama, procenjuje se da ovaj jedan dan može pomeriti tokove novca za više od $100 miliona u specifičnim sektorima.

Bez prestupne godine, za samo 100 godina, naš kalendar bi kasnio čak 24 dana, što bi značilo da bi proleće kalendarski počinjalo u sred zime. Zahvaljujući preciznosti koju su uveli Julius Caesar i kasniji reformatori, naši satovi i godišnja doba ostaju u savršenom skladu.

IZVOR: EN.AS.COM I FOTO: PEXELS

Zašto postoje prestupne godine i kada je sledeća? Nauka iza 29. februara