Slani delikates uvek zauzima visoko mesto na trpezi svakog srpskog doma. Ovo je kratka istorija ruske salate!

U Srbiji je ruska salata nezaobilazna na prazničnim stolovima tokom zimskih meseci (a ponekad i u letnjim). Međutim, njena popularnost prelazi granice naše zemlje.

Ova "kraljica praznične trpeze" poznata je širom sveta, iako pod različitim imenima—salata Olivije, stoličnaja, moskovska ili francuska. Onda se postavlja pitanje: da li ova salata uopšte ima veze sa Rusijom, i kakva je njena istorija?

Ako pitate Ruse za rusku salatu, verovatno će vas zbunjeno gledati. Isto važi za Francuze. U Rumuniji i Poljskoj možda će neko znati o čemu se radi, ali ako im navedete sastojke, sigurno će klimati glavom u znak prepoznavanja.

Salata koju mi zovemo ruska postoji u gotovo svim kuhinjama sveta i stigla je čak i do Latinske Amerike—ali pod različitim imenima.

Rusi je nazivaju olivije, ponekad stoličnaja, ili čak moskovska. Francuzi je zovu francuska salata. U Češkoj je poznata kao salata od krompira, a u Rumuniji kao goveđa salata. S obzirom na to da se ime i sastojci razlikuju od zemlje do zemlje, kako je zapravo nastala ova salata?

Postoje dve priče o njenom poreklu. Prema prvoj, Napoleonov kuvar Anri Olivije je smislio ovu salatu kako bi impresionirao svog brzorastućeg vladara.

Nakon Napoleonove propasti, Olivije je prešao na ruski dvor i pripremao svoju “Napoleonovu salatu” za carsku porodicu. Kada su je car i carica probali, bili su oduševljeni, a Olivije je recept podelio sa svojim ruskim kolegama.

Tokom 1860-ih, salata je u Rusiji postala poznata kao salata Olivije.

Druga priča o nastanku salate smešta je u Moskvu, u prestižni restoran “Ermitraž”. Sredinom 19. veka, kuvar Lusijen Olivije iz Belgije napravio je salatu koja je postala zaštitni znak restorana.

Olivije je strogo čuvao recept, ali je poznato da je salata uključivala teleći jezik, kavijar, zelenu salatu, jastoš, kapare, krastavce, kuvana jaja, sojine zrne i poseban dresing. Kada je jedan od njegovih pomoćnika, Ivan Ivanov, ukrao recept i počeo da pravi svoju verziju, originalni recept je ostao tajna.

Ivanov je kasnije prodao recept raznim izdavačkim kućama, što je doprinelo popularizaciji salate. Nakon odlaska porodice Olivije iz Rusije, salata je dobila ime Olivije.

Jedan od najstarijih štampanih recepata za salatu Olivije iz 1894. godine navodio je sastojke poput lešnika, krompira, krastavca, zelene salate, repa raka, aspika, kapara, maslina i provansalskog preliva (sličnog majonezu).

Kako je salata postajala popularnija, skupi sastojci su zamenjeni jeftinijim alternativama. Tokom sovjetske ere, kavijar je nestao iz recepta, mirođija je zamenjena graškom, a provansalski sos majonezom.

Kada je salata izašla izvan granica Sovjetskog saveza, drugi narodi su je prilagodili svojim kuhinjama. U salatu su dodane šargarepe (što ruski kuvari i dalje smatraju "neoprostivim grehom"), kukuruz, a umesto mesa raka često se koristi pileće belo meso ili šunka.

Unutar iste zemlje, recept za rusku salatu može varirati od domaćice do domaćice, ali jedno je zajedničko svima—ne postoji praznična trpeza bez ruske salate, bez obzira na to kako je zovete i kako je pripremate.

IZVOR: DDL I FOTO: PEXELS

Istorija ruske salate – evo gde i kako je zapravo nastala!