U gastronomiji su pistaći prisutni hiljadama godina, a u poslednje vreme su pravi hit. Razlog nije samo njihov ukus ili neobična boja, već i to što su prave nutritivne bombice.

Pistać, odnosno Pistacia vera je biljka iz porodice Anacardiaceae, u koju spada i indijski orah ali i mango. Iako ih uobičajeno nazivamo orašastim plodovima, pistaći to nisu, već su koštunice, poput trešnje, šljive, breskve, masline ili kajsije, prenosi Punkufer.hr.

Drvo pistaća prilagođeno je specifičnim klimatskim uslovima. Potrebna su mu vrlo topla i suva leta i dovoljno hladne zime, što prilično ograničava područja uzgoja. Danas su među najvećim proizvođačima Iran i SAD, posebno Kalifornija, kao i mediteranske zemlje Turska, Italija i Grčka.

Drvo pistaća počinje da daje plod tek nakon sedam do deset godina, dok puni prinos dostiže tek posle petnaestak godina. Osim toga pistaći imaju prirodnu sklonost takozvanom alternativnom rađanju, odnosno jedne godine daju obilniji, a sledeće slabiji rod. U tome leži jedan od razloga zašto su pistaći skupi, a ostali su – u berbi i obradi.

Plodovi se moraju ubrati u kratkom periodu kako bi se očuvao kvalitet, a nakon berbe potrebno ih je brzo očistiti i osušiti da bi se sprečilo kvarenje. Iako je proizvodnja danas velikim delom mehanizovana, reč je o osetljivom procesu. Uz to, globalna potražnja poslednjih godina znatno je porasla zbog popularnosti pistaća u gastronomiji.

Doduše, u gastronomiji su pistaći prisutni hiljadama godina. Od persijskih i arapskih poslastica do sicilijanskih kremova i sladoleda, njihova intenzivna zelena boja i blago slatkast ukus čine ih posebno cenjenim. Danas se koriste u desertima, pestu, sosovima, namazima, ali i u maštovitim kombinacijama sa mesom ili ribom.

Mali, ali izuzetno bogati nutrijentima

Nutritivna vrednost pistaća takođe opravdava njihovu cenu. U porciji (oko 28 grama ili jedna šaka) nalazi se oko 160 kalorija, gotovo šest grama proteina i tri grama vlakana, uz visok udeo nezasićenih masnih kiselina. Bogati su vitaminom B6, vitaminom E, kalijumom i magnezijumom, kao i antioksidansima.

Naučna istraživanja ukazuju na to da redovna, ali umerena konzumacija pistaća može pomoći u snižavanju lošeg holesterola (LDL), stabilizaciji nivoa šećera u krvi i održavanju zdrave telesne težine jer pružaju dug osećaj sitosti. Zahvaljujući antioksidansima poput luteina i zeaksantina, doprinose i zdravlju očiju i imaju protivupalna svojstva.

Zbog zdravih, nezasićenih masti njihova konzumacija dobra je i za zdravlje srca i krvnih sudova. Obiluju vitaminom B6, koji je važan za stvaranje energije i pravilno funkcionisanje nervnog sistema, kao i vitaminom E, snažnim antioksidansom koji štiti ćelije od oksidativnog stresa. Takođe su bogati kalijumom, magnezijumom i gvožđem – mineralima koji doprinose regulaciji krvnog pritiska, zdravlju mišića i stvaranju crvenih krvnih zrnaca.

Kako su bogati proteinima, pomažu u izgradnji i očuvanju mišića i pružaju dugotrajan osećaj sitosti. Sadrže i dijetalna vlakna koja podstiču zdravu probavu i doprinose ravnoteži crevne flore.

IZVOR: N1 I FOTO: PEXELS

Da li je uopšte dobro jesti pistaće?