Nažalost, kao što su ruska invazija Ukrajine i rat Hamasa i Izraela ovih godina dokazali, nalazimo se u periodu velikih globalnih turbulencija, zbog čega vredi analizirati svetska žarišta koja bi mogla da budu posebno problematična u narednom periodu.

Kako piše Jutarnji list, Kina sve slabije uspeva da sakrije teritorijalne apetite u Istočnom i Južnom kineskom moru, zbog čega dolazi do opasnih trzavica s Indonezijom, Malezijom, Filipinima, Vijetnamom i Tajvanom.

Do trzavica najčešće dolazi zbog malih nenaseljenih, ali resursima bogatih ostrva i sumnjive interpretacije međunarodnog prava, prema kojoj Peking dotične teritorije smatra svojom zonom isključivog ekonomskog interesa. Kineska vojska PLA poslednjih meseci često održava vojne vežbe u tom području kako bi rivalima demonstrirala svoju snagu, a to podstiče američku mornaricu da tamo pošalje svoje nosače vojnih aviona čime se stvara vrlo napeta situacija.

Hugo Čavez na čelo naftom bogate Venecuele došao je 1998, nakon čega je uveo toliko izdašne socijalne mere da je smanjio ekstremno siromaštvo u toj zemlji za 15 odsto. Međutim, godine korupcije do koje je došlo tokom godina njegove vladavine, državnu naftnu kompaniju PDVSA, žilu kucavicu cele ekonomije, pretvorilo je u disfunkcionalnu instituciju na čijem su čelu politički podobni, ali ne i stručnjaci i tehničari.

Čavez je produbio ekonomsku zavisnost od izvoza nafte sa 71 odsto, koliko je bilo kad je došao na vlast 1998, na gotovo 98 odsto 2013, zbog čega, kad je 2014. došlo do pada cena barela nafte na globalnom tržištu, došlo je do rapidne propasti ekonomije te zemlje.

Nakon Čavezove smrti, zemljom je zavladao Nikolas Maduro koji trenutno služi drugi šestogodišnji mandat.

Ove godine je raspisao referendum u naftom bogatoj regiji Esekiba, koji Venecuela smatra svojom pokrajinom, dok se lokalno stanovništvo smatra Gvajancima. Gvajana referendum interpretira kao najavu aneksije, zbog čega je od Međunarodnog suda pravde zatražila intervenciju. Karakas se poziva na činjenicu da je dotična regija bila unutar granica Venezuele tokom španskog kolonijalnog perioda.

Zbog opasnosti od eskalacije sukoba, do čega bi došlo ukoliko Venezuela izvrši obećanje i u dotičnu regiju pošalje svoju vojsku, dodatne jedinice je na sever zemlje mobilizovao i susedni Brazil.

Nakon što je Azerbejdžan inicirao okupaciju pokrajine Nagorno-Karabah sredinom septembra ove godine, separatističke vlasti su objavile da će etnički jermenska enklava prestati da postoji. Strahujući što bi vladavina Azerbejdžana značila za bezbednost Jermenaca u tom području, više od stotine hiljada stanovnika, što je 80 odsto populacije Nagorno-Karabaha, u samo nedelju dana pobeglo je u Jermeniju. Baku planira da apsorbuje područje u Azerbejdžan, a pri tome najavljuje i ekonomski procvat regije.

Demokratska Republika Kongo se poslednjih meseci 2023. susrela s velikim porastom nasilja, do čije je eskalacije došlo uoči izbora koji su upravo održani. U obračunu su učestvovali pripadnici militantnih grupacija, a do okršaja je došlo zbog pitanja kontrole teritorija i prirodnih resursa. Prema procenama UN-a, oboren je rekord interno dislociranih izbeglica, oko 6,9 miliona ljudi, a s obzirom na to da se sukob nastavlja širiti, sve je manje zona koje se smatraju bezbednim za civile.

U oktobru ove godine, koalicije tri etničke grupacije u Mjanmaru organizovala je koordiniranu ofanzivu čime je hunta, na vlasti od februara 2021, došla u ozbiljnu opasnost. Portparol hunte priznaje da su njihove snage poslednjih meseci pod „jakim napadom neprijatelja“ koji vojno naoružanje doprema iz susednog Tajlanda. Prema poslednjim podacima UN-a, u tom sukobu je dislocirano oko dva miliona civila.

IZVOR: NOVA I FOTO: PRINTSCREEN

Ovo su mesta najvećeg rizika: Svetska žarišta u kojima bi 2024. godine mogli da izbiju ratovi