Američki poslodavci su februara meseca otvorili 151.000 novih radnih mesta, ali pitanje je šta će se desiti u naredom periodu jer predsednik Sjedinjenih Država Donald Trump preti trgovinskim ratom, otpušta federalne radnike i obećava da će deportovati milione imigranata.

Sekretarijat rada je saopštio da je zapošljavanje poraslo sa revidiranih 125.000 u januaru. Međutim, ekonomisti su prošlog meseca očekivali 160.000 novih radnih mesta.

Stopa nezaposlenosti je blago porasla na 4,1 odsto pošto je broj nezaposlenih Amerikanaca “skočio” za 203.000.

Zaposlenost je porasla u zdravstvu, finansijama i transportu i skladištenju. Savezna vlada je zatvorila 10.000 radnih mesta, najviše od juna 2022, iako ekonomisti ne očekuju da će Trampova federalna otpuštanja imati veliki uticaj sve do martovskog izveštaja o tržištu rada. Restorani i barovi su prošlog meseca otpustili skoro 28.000 ljudi, uz gubitak od skoro 30.000 u januaru.

„Tržište rada nastavlja da se drži, ali smo još uvek daleko od onoga gde smo bili pre godinu ili dve godine“, rekla je Sara Haus, viša ekonomistkinja u Vels fargu.

Haus očekuje da će zapošljavanje usporiti i nezaposlenost rasti dok Tramp nastavlja da smanjuje potrošnju na programe i federalnu radnu snagu, i nameće carine američkim trgovinskim partnerima.

Smanjenje potrošnje „verovatno će se preliti na privatni sektor, pogodiće preduzetnike i neprofitne organizacije, a mi još uvek imamo trgovinski rat koji se pojačava“, rekla je Haus. „Postoji više bitaka da se tržište rada izbori, višestruki šokovi koje će morati da prođe u mesecima koji su pred nama”.

Neočekivano snažan oporavak privrede od pandemijske recesije 2020. pokrenuo je inflatorni udar koji je dostigao vrhunac u junu 2022. kada su cene porasle za 9,1 odsto više nego godinu dana ranije.

Kao odgovor, Federalne rezerve (Fed) su podigle svoju referentnu kamatnu stopu 11 puta u 2022. i 2023. godini, dovodeći je na najviši nivo u više od dve decenije. Ekonomija je ostala čvrsta uprkos višim troškovima zaduživanja, prkoseći očekivanjima recesije, zahvaljujući snažnoj potrošnji, velikom porastu produktivnosti u preduzećima i prilivu imigranata koji su ublažili nedostatak radne snage.

Američko tržište rada ostalo je izuzetno otporno, ali se ohladilo od “usijanog” zapošljavanja u periodu od 2021. do 2023. Poslodavci su prošle godine dodali pristojan prosek od 168.000 radnih mesta mesečno. Ali to je smanjeno sa 216.000 u 2023., 380.000 u 2022. i rekordnih 603.000 u 2021. dok se ekonomija oporavila od blokada zbog kovida 19.

Inflacija je pala na 2,4 odsto u septembru što je omogućilo centralnoj banci da preokrene kurs i snizi stope tri puta u 2024. Očekivalo se da će se snižavanje stope nastaviti ove godine, ali napredak u inflaciji je zaustavljen od leta, a Fed je odustao.

Prosečna zarada po satu porasla je za 0,3 odsto prošlog meseca, u odnosu na povećanje od 0,4 odsto u januaru.

IZVOR: VOA I FOTO: PIXABAY

Više od 150.000 radnih mesta otvoreno u Americi u februaru, ali raste nezaposlenost