Zaposleni su manje aktivni i veća je verovatnoća da će praviti greške tokom popodneva i petkom. U stvari, petak posle podne beleži najnižu tačku produktivnosti zaposlenih, pokazuju rezultati studije koju su sproveli američki stručnjaci.

Dok su brojne studije proučavale produktivnost radnika uz upotrebu metoda kao što su dnevnici ili ankete koje su zaposleni vodili i popunjavali sami, i procene njihovog učinka.

Sve ove metode su subjektivne. Na njih mogu uticati predrasude i raspoloženje ili se ljudi pogrešno sećaju onoga što su radili.

Umesto toga, istraživači Univerziteta A&M u Teksasu oslanjali su se na neinvazivne i objektivne metrike korišćenja računara kao što je brzina kucanja.

Istraživači su proučili ovakve podatke prikupljene od skoro 800 zaposlenih u velikoj energetskoj kompaniji u Teksasu.

Analiza je sprovedena u periodu od dve godine od 1. januara 2017. do 31. decembra 2018. godine. Zatim su upoređivani podaci dobijeni u odnosu na doba dana, kao i različitih dana u nedelji.

Manje aktivnosti petkom

Istraživači su birali učesnike koji su bili na različitim poslovnim pozicijama, od administratora do inženjera.

Utvrdili su da je srednja vrednost ukupnog broja otkucanih reči bila 427 u ponedeljak. Ovaj broj porastao bi za 3,45 odsto u utorak i ostao relativno nepromenjen do četvrtka. Međutim, najveća promena usledila bi u petak – pad od 19,1 odsto.

Osim toga, ljudi su pravili znatno više grešaka u kucanju tokom poslepodneva nego ujutru, i to tokom svih dana u nedelji, a posebno petkom posle podne.

„Otkrili smo da je upotreba računara rasla tokom nedelje, a zatim značajno opadala petkom. Ljudi su kucali više reči i imali više pokretanja miša i klikova mišem svakog dana od ponedeljka do četvrtka, a petkom su ove aktivnosti bile daleko slabije“, naveo je Tehjun Roh, autor studije i profesor Univerziteta A&M u Teksasu, u saopštenju za javnost.

Stručnjaci teksaskog univerziteta ističu da su rezultati njihovog istraživanja važni i sugerišu da bi menadžeri mogli da preispitaju postojeće planove rada kako bi se rad usmerio na najproduktivnije dane u radnoj nedelji.

Od maja, oko 60 odsto radnika sa punim radnim vremenom u SAD radilo je isključivo u prostorijama preduzeća. Ostatak je radio na daljinu ili je imao hibridni sistem rada, pokazale su ankete.

Fleksibilnost u organizaciji rada, kao što je hibridni rad ili četvorodnevna radna nedelja, mogli bi da pomognu u ublažavanju negativnih efekata dugih radnih nedelja i da poboljšaju produktivnost zaposlenih, kažu istraživači.

Ranije studije utvrdile su da rad na daljinu smanjuje stres i pruža zaposlenima veću kontrolu nad njihovim radnim rasporedom, što pomaže u smanjenju mentalnog umora i pregorevanja na poslu i povećava zadovoljstvo poslom.

Rad na daljinu, takođe, ima ekološke prednosti jer smanjuje emisiju ugljen-dioksida, zagađenje i potrošnju goriva.

„Takav način rada omogućava zaposlenima da više vremena provode sa svojim porodicama, a takođe im ostavlja više vremena za vežbanje i slobodne aktivnosti, za koje se pokazalo da poboljšavaju i fizičko i mentalno zdravlje“, kaže Marck Benden, šef Odseka za zaštitu životne sredine i zdravlja na radu.

Međutim, ova studija ima nekoliko nedostataka. Podaci su prikupljeni od zaposlenih samo u jednoj velikoj energetskoj kompaniji i moguće je da rezultati ne važe u drugim radnim delatnostima.

Takođe, druge aktivnosti koje nisu opisane u studiji, poput prisustva sastancima petkom ili pravljenje plana rada za narednu sedmicu, mogle bi da utiču na fluktuaciju produktivnosti.

IZVOR: RTS: FOTO: PIXABAY

Od produktivnosti petkom i posle podne nema ništa