Letnja sezona donela je rekordan broj putnika, ali i duga čekanja na brojnim evropskim aerodromima. Dodatne gužve izazvao je novi sistem kontrole putnika na ulasku u šengenski prostor. Urednik portala "Tango siks" Petar Vojinović savetuje putnicima da zbog toga na aerodrom stižu najmanje tri sata pre poletanja.

Jul i avgust su tradicionalno najopterećeniji meseci u avio-saobraćaju, pa su gužve u tom periodu neizbežne.

"Ova dva meseca su najgora meseca za putovanje, jer je najviše putnika. Jul i avgust su apsolutno najfrekventniji meseci za avio-saobraćaj“, rekao je Vojinović.

"Dakle, pozdravite se sa niskim cenama avio-karata, pozdravite gužve, jer avio-kompanije zarade preko šezdeset posto svog ukupnog prihoda u ova dva meseca", dodao je Vojinović.

Objašnjava da su se problemi sa gužvama dodatno zakomplikovali nakon uvođenja novog sistema koji digitalno beleži biometrijske podatke putnika koji ulaze u šengenski prostor.

"Kada vam je ranije granični službenik uzeo pasoš i proverio ga u sistemu, to je trajalo oko 20 sekundi. Kada ovaj novi sistem radi, on traje 90 sekundi“, naveo je Vojinović.

Iako je sistem zamišljen kao efikasniji, trenutna primena, dodaje, pokazala je brojne nedostatke.

Gde su najveće gužve

Najveći problemi beleže se na aerodromima u turistički najposećenijim zemljama, poput Italije, gde je i sam nedavno boravio.

Prema njegovim rečima, putnici najpre prolaze kroz kiosk za skeniranje pasoša i registraciju, a potom bi trebalo da prođu automatizovanu kapiju koja ih fotografiše i propušta. Međutim, pošto sistem još nije u potpunosti funkcionalan, granični službenici i dalje ručno obavljaju veliki deo posla, što dodatno usporava procedure.

Vojinović ističe da je reč o složenom sistemu u koji su uključene brojne institucije i različita tehnička rešenja.

"Sve to kada se spoji, možda ne daje toliki benefit", ocenio je Vojinović.

Poluprazni avioni – istina ili laž

Iako su se u pojedinim medijima pojavili navodi o polupraznim avionima koji poleću zbog dugih redova na pasoškoj kontroli, Vojinović kaže da su takvi slučajevi retki.

"Statistički gledano, to se zaista ne dešava. To je nekih manje od pet odsto slučajeva, a još manje gledano u broju putnika", naglasio je Vojinović.

Prema njegovim rečima, takve situacije najčešće pogađaju niskotarifne kompanije, čiji poslovni model podrazumeva da se avion na zemlji zadrži svega 15 do 20 minuta.

"To su pre svega 'low cost' avio-kompanije koje imaju u tom poslovnom modelu imperativ da avion mora da bude na zemlji kada sleti ne duže od 15 do 20 minuta, da se očisti, jedni izlaze, drugi što pre ulaze. Taj avion je već čekan na nekoj drugoj, trećoj destinaciji odatle i to će dominantno da se dešava, dakle, sa 'low cost' kompanijama", objasnio je Vojinović.

Ko je kriv

Naglašava da sada počinju "igre političke krivice".

"Udruženje aerodroma je poslalo Ursuli fon der Lajen pismo da kažu da je ovo zaista i dalje nepraktično. Onda su iz Evropske komisije izjavili da su avio-kompanije krive, jer gledaju da u ova dva najizuzetnija meseca što više lete u određenim slotovima, odnosno vremenskim periodima gde imaju zakupljena ne određenim aerodromima vremena kada moraju da slete. Što baš i nije tačno zato što su ti rasporedi letenja poznati mesecima unapred", navodi Vojinović.

Poručuje da taj sistem u punom obimu treba da krene da se primenjuje krajem septembra, na kraju letnje sezone.

"Videćemo kako će to da bude, ali zaista je nešto što nije moglo da se implementira toliko bez trenja i verovatno će sledeće godine naći neko bolje rešenje", poručuje Vojinović.

Putnicima savet da na aerodrom dođu tri sata ranije

Vojinović savetuje putnicima koji se vraćaju iz zemalja Evropske unije da zbog gužvi planiraju više vremena za aerodromske procedure.

"Ako idete iz zemalja Evropske unije ka, na primer, Beogradu, zaista se pojavite tri sata pre poletanja, čak i ako radite onlajn ček-in i čak i ako imate samo kabinski prtljag", zaključio je Vojinović.

IZVOR: RTS I FOTO: PEXELS

Od dugih redova do polupraznih aviona: Šta se dešava na evropskim aerodromima