U Srbiji za sada nema zvanične potvrde o prisustvu kraken soja koronavirusa, ali se očekuje da će uskoro biti registrovan, rekao je Mirsad Đerlek, državni sekretar Ministarstva zdravlja. Ta informacija dolazi u trenutku kada u Srbiji ponovo na dnevnom nivou ima više od 1.000 novozaraženih.

Epidemiolog iz Instituta za javno zdravlje Batut Vladan Šaponjić kaže da Institut za molekularnu genetiku radi sekvenciranje genoma iz izolata Sars cov 2 koji stižu iz cele Srbije.

„Za oktobar i novembar je urađeno preko 250 sekvenci, imajući iskustvo iz prethodnih perioda pitanje je vremena kada će ta varijanta soja omikron biti detektovana kod nas, kao što su detektovane i ostale koje su kružile po Evropi“, rekao je Šaponjić.

Na pitanje šta je taj novi soj – virusološkinja doktorka Nada Kuljić Kapulica navodi da je to samo jedan deo evolucije virusa, a da je evoluiranje virusa i kako prepoznaje svoje receptore veliko pitanje.

„I najnovi soj kraken je jedna nova podvarijanta omirkon soja koji kruži svetom više od godinu dana. Tokom evolucije virusa omikorn soja događale su se promene i sve se to registruje molekularnim tehnologijama. To što nije kod nas registrovan ne znači da ga nema, ovaj virus se vinuo poput omirkon soja i svuda kruži. Pitanje je trenutka kada ćemo ga registrovati. Kada se kaže novi soj, znači da je došlo do nove promene u virusu. Ovaj koji cirkuliše i registrovan je pre par meseci je došao iz Amerike, na sreću je, za sada, bez obzira što nema puno podataka, da po podacima koji su pristuni ne daje ozbiljnu bolest, ne daje težu bolest. Da vidimo da li je agresivniji – za sad se zna da nije, koliko se brže prenosi, njegov afinitet prema određenim receptorima je veći, spada u one koji se najbrže prenose. Koliko je rezistentan u odnosu na vakcine, terapijske pokupšaje, sve odgovore na to treba da dobijemo prateći i ispitujući ove sojeve“, objasnila je doktorka.

Karakteristika virusa nam daje mogućnost da procenimo šta će se dešavati u budućnosti, dodao je Šaponjić.

„Ono što vidimo od pojave omikrona to je da se zaraznost povećava, sposobnost prenošenja, ali kliničke slike, upoređujući s deltom, su nešto blaže, jer više nismo osetljiva populacija. Stekli smo iskustvo s ovim virusom, mnogi su imali više epizoda infekcije, vakcinisalo se – ne dovoljno, što nam je dalo mogućnost da se sa infekcijom izborimo na bolji način i da ne dolazi do komplikacija. Gledamo blaže kliničke forme u celom svetu, pa i kod nas. Realno nije eksplozivan, ne računajući ono što se dešava u Kini o čemu nemamo informacije. U zapadnoj Evropi, Americi, Aziji, čije podatke možemo da vidimo, taj talas je sporiji. Naročito to važi za smrtnost, sem u Japanu i Južnoj Koreji, imamo postepeno ublažavanje infekcije“, kaže Šaponjić.

IZVOR: N1 I FOTO: PRINTSCREEN

Novi soj koronavirusa – kraken: Koliko je opasan i ima li ga u Srbiji?