Nemci sve kasnije završavaju svoj radni vek – prema podacima Nemačkog fonda penzijskog osiguranja, prosečna starost odlaska u penziju 2024. godine iznosila je 64,7 godina, što je čak dve i po godine više nego 2000. godine.

Do 2031. planirano je postepeno podizanje zakonske starosne granice na 67 godina. Ipak, u političkim krugovima ne prestaje polemika o mogućem daljem produženju radnog veka na čak 70 godina. Koalicioni sporazum Fridriha Merca i socijaldemokrata trenutno ne predviđa takav korak, ali debata ostaje otvorena.

Umesto povećanja granice, vlasti razmatraju koncept takozvane „aktivne penzije“, kojom bi građanima starijim od zakonske penzijske dobi bilo omogućeno da zarade do 2.000 evra mesečno bez oporezivanja. Ova opcija bi, prema zagovornicima, mogla da motiviše starije da ostanu aktivni i doprinesu ekonomiji, dok se istovremeno jača finansijska stabilnost sistema.

Fond penzijskog osiguranja je u 2024. isplatio 402,8 milijardi evra, što je rast u odnosu na 380 milijardi iz prethodne godine. Prihodi Fonda bili su gotovo jednaki – 402 milijarde evra. Prosečna penzija iznosila je 1.154 evra mesečno, pri čemu su muškarci dobijali u proseku 1.405, a žene 955 evra.

Iako se sistem za sada smatra stabilnim zahvaljujući visokoj zaposlenosti i uplatama osiguranja, stručnjaci upozoravaju da će posle 2026. biti neophodne nove reforme kako bi se obezbedila dugoročna održivost.

U zemlji gde penzioneri čine oko četvrtinu populacije, pitanje starosne granice i visine primanja ostaje jedno od ključnih društvenih izazova narednih decenija.

IZVOR: B92, FOTO: PIXABAY

Nemci odlaze u penziju sve kasnije: Da li je granica od 70 godina sledeći korak?