„Da li Rusija vidi Srbiju u BRIKS-u?”, pitali smo Mariju Vladimirovnu Zaharovu, direktora Odeljenja za informisanje i štampu Ministarstva inostranih poslova Rusije, tokom „interaktivnog video-razgovora” koji je organizovao Institut za međunarodnu politiku i privredu, „najstariji i najveći državni institut u ovim oblastima u Evropi”, kako je to juče istakao profesor Branislav Đorđević, direktor te ugledne institucije, u Beogradu. Profesor Đorđević je, inače, predstavio Zaharovu kao dokazanog prijatelja naše zemlje.

„Srbija u BRIKS-u? To zavisi od Srbije. Ako je Srbija spremna, ako je to Srbiji interesantno, ako to Srbija želi, u potpunosti može da pretenduje na punopravno članstvo, kako su to uradile i države koje su postale nove članice BRIKS-a. Ali, to je isključivo prerogativ Beograda i srpskog naroda, da donose takve odluke. Mi, naravno, nismo glavni u BRIKS-u, na ravnopravnoj osnovi smo se objedinili. Nema tamo glavnog, ni nekih potčinjenih. Mi sarađujemo na ravnopravnoj osnovi uzajamnog uvažavanja. Ako u Srbiji niste protiv toga, nema ničeg što bi bilo prepreka da se pristupi BRIKS-u. Glavna je samo odluka Srbije”, odgovorila je Zaharova na pitanje „Politike”.

Inače, video-gostovanje Marije Zaharove u Institutu za međunarodnu politiku i privredu bilo je prvobitno najavljeno kao predavanje s radnim naslovom „Savremeni međunarodni odnos: pogled iz Rusije”. Zaharova je juče u startu promenila format video-susreta koji je pratilo više od osamdeset učesnika iz naše zemlje, regiona, kao i niz stranih ambasadora akreditovanih u Srbiji.

„Radije bih da odgovaram na pitanja. U svetu se događa toliko mnogo stvari istovremeno... mi operativno reagujemo na sve aktuelno... Srbija dobro zna naše stavove, prati poteze Moskve... Mogao bi da bude trenutak da govorimo o temama koje navode na nova i zajednička promišljanja”, rekla je Zaharova.

Na pitanje o daljem toku pregovora Beograda i Prištine i uplivu „kolektivnog Zapada” Zaharova je ocenila da je od ključnog značaja imati u vidu „koji su nacionalni interesi, dugoročno, kao i kratkoročno”. Prema njenom mišljenju, treba imati na umu da „kolektivni Zapad nema tendenciju da poštuje ono što je dogovoreno i stavljeno na papir, što se videlo na milion primera, a svakako u slučaju Srbije, Irana ili, recimo, ’Minskog sporazuma’”.

Zaharova je upozorila da treba biti i „oprezan prema onome što stoji iza raznih obećanja koja se objavljuju”. Uverena je, kako je rekla, da „ne treba čekati da nam drugi određuju sudbinu, ako to mi ne uradimo sami, onda će nam budućnost oblikovati neko drugi”.

Ono što će se desiti s Kosovom i Metohijom, nastavila je Zaharova, „ nije pitanje gatanja, to je pitanje stava rukovodstva, koje treba da poštuje volju naroda. Apsolutno smo uvereni da je to važno ne samo za Srbiju, već za čitav Balkan. Što je još važnije, Srbija u ovom trenutku bukvalno brani centar Evrope, od početka totalnog razrušavanja država, uništavanja kulturnog koda naroda. Pitanje je da li se to ipak može ne dozvoliti, oslanjajući se na volju naroda. Nije ovo samo pitanje jedne konkretne zemlje, već mnogo šire pitanje”, komentarisala je Zaharova.

IZVOR: POLITIKA I FOTO: PRINTSCREEN

Ne­ma pre­pre­ka da Sr­bi­ja uđe u BRIKS, od­lu­ka je na Be­o­gra­du

Nema prepreka da Srbija uđe u BRIKS, odluka je na Beogradu