Loše navike poput pušenja, konzumacije alkohola i fizičke neaktivnosti počinju ozbiljno da narušavaju zdravlje već od 36. godine života, pokazuje nova studija finskih istraživača sa Univerziteta Laurea.

U studiji koja je pratila učesnike rođene 1959. godine do njihove 61. godine, utvrđeno je da su oni koji su duže vreme pušili, pili i vodili pasivan način života češće završavali sa ozbiljnim fizičkim i mentalnim tegobama, piše Net.hr.

„Što ranije prekinemo sa rizičnim navikama, veće su šanse za zdravu i ispunjenu starost“, poručuje dr Tiaa Kekelainen. Iako, kako navodi, nikada nije kasno da se pređe na zdravije navike – koristi se beleže i kada se promene dogode u srednjim godinama.

Studija je takođe pokazala da:

Fizička neaktivnost ima najveći uticaj na loše fizičko zdravlje,
Pušenje se uglavnom povezuje sa pogoršanjem mentalnog zdravlja,
Alkohol negativno utiče i na mentalno i na fizičko stanje.

Naučnici napominju da su loše navike i loše zdravlje često povezani u oba smera – depresija i bolesti mogu voditi ka pušenju i alkoholu, a iste navike mogu produbiti zdravstvene probleme.

Iako se istraživanje odnosilo na generaciju rođenu krajem pedesetih, rezultati daju važna upozorenja i za današnje mlađe generacije, čije rizične navike uključuju i pojave poput vejpovanja.

IZVOR: N1 I FOTO: PIXABAY

Naučnici otkrili ključnu životnu dob kada loše navike počinju ozbiljno da štete zdravlju