Poštovani čitaoci, Hristos Vaskrse!

Želimo vam da ovaj najradosniji hrišćanski praznik provedete u miru i ljubavi, sa svojom porodicom i najmilijima.

Vaskršnje slavlje za vernike označava i kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja koja se, prema drevnom običaju, farbaju u crveno.

Na današnji dan važno je podsetiti se Hristove žrtve i stradanja za čitav ljudski rod, ali i na radost i nadu koju je ulio svojim vaskrsenjem. Hristos je nadahnuo verom i poveo ljude svojim putem, stazom spasenja i istine.

U celom hrišćanskom svetu za ovaj praznik je vezan običaj darivanja jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života a crveno jaje znači radost.

Narod se na Vaskrs međusobno pozdravlja rečima: "Hristos Vaskrse!" i "Vaistinu Vaskrse!". Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.

Rano se odlazi u crkvu, na jutrenje i Vaskršnju Liturgiju, sa sobom nose jaja, jedan deo podeli po crkvi, a drugi posle bogosluženja komšijama, prijateljima, rođacima, pred crkvom.

Gde nema crkve ljudi se u selima okupljaju oko "zapisa". Tu je dolazio sveštenik, tu su se delila jaja, sekao kolač, prvi put mrsilo, a muškarci se dogovarali o litiji koja se nosi sutradan oko sela. Kad se završi služba u crkvi, ljudi, žene, deca, svečano obučeni, zaseli bi oko nje ili na obižnjim livadama, ako je lepo vreme. Tu se pored jaja jelo sve od belog mrsa i pečenog mesa. Pila se rakija i vino, igralo, pevalo i veselilo.

Deca se izuzetno raduju Vaskrsu i crvenim jajima, kojima se tucaju. Čije se jaje razbije, taj gubi i predaje onome koji ima jače. Prvo ofarbano jaje čuva se u kući godinu dana i naziva "čuvarkuća". Sremci mese poseban vaskršnji kolač, koji zovu "buzdovan", a u Šumadiji se zove "vitica". Viticu domaćin lomi uz ručak i deli svima govoreći: "Sve nam krslo i vaskrslo".

Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko se ne ume otpevati vaskršnji tropar, naglas se čitaju "Oče naš" i druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika.

Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu.

Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.

Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.

Zbog značaja i simbolike ovoga praznika za vernike, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs.

Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, nikada pak ne pre. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru.

IZVOR: TELEGRAF I FOTO: PIXABAY

Hristos Vaskrse! Srećan najradosniji hrišćanski praznik!