Sigurno ste se našli u situaciji da zaboravite gde ste ostavili ključ, kada vam ističe važan rok ili šta ste planirali da kažete na sastanku – ali se zato jasno sećate nečije majice sa žirafama od pre tri godine ili pesme koja je svirala dok ste čekali u redu u banci. Ovaj fenomen nije samo zabavna anegdota, već ima dublje psihološke i neurološke razloge.

Emocije oblikuju pamćenje

Mozak nije „objektivan snimač“ događaja, već sve filtrira kroz emocije. Ako je detalj – poput boje nečije majice – bio povezan sa iznenađenjem, smehom ili nekom drugom snažnom emocijom, on će se mnogo jače „urezati“ u pamćenje od informacija koje doživljavamo kao obavezu ili rutinu.

Stres slabi pamćenje važnog

Paradoksalno, baš onda kada nam je najpotrebnija koncentracija, stres nas može izdati. Kortizol, hormon stresa, otežava rad hipokampusa – dela mozga koji je ključan za pamćenje. Zato često zaboravljamo važne rokove ili obaveze, dok „nebitne“ stvari, koje nisu obojene stresom, ostaju jasnije.

Selektivna pažnja

Naš mozak je preopterećen količinom informacija i primoran je da filtrira. Detalji koji privuku pažnju (zbog svoje neobičnosti ili kontrasta) dobijaju prednost. Tako sitnice – kao nečiji tik, neobična rečenica ili zvuk – mogu postati dominantno sećanje, iako su zaista nevažne.

„Efekat vezivanja“

Ponekad slučajni detalji postanu „sidra“ za sećanje. Na primer, možda se ne sećate tačno sadržaja razgovora, ali se jasno sećate melodije koja je svirala u pozadini – jer je vaš mozak vezao celu situaciju za taj detalj.

Motivacija i lični značaj

Na kraju, mozak bolje pamti ono što je povezano sa našim interesovanjima i identitetom. Ako vas u nečemu „pogodi“ sitnica (recimo, neko ima istu knjigu koju volite), zapamtićete je bolje nego važnu, ali za vas emocionalno neutralnu informaciju.

Dakle, nije da nam je mozak „pokvaren“ – on jednostavno funkcioniše tako da filtrira svet kroz emocije, pažnju i lične asocijacije. Zato važni podaci ponekad iskliznu, dok ostaju urezane one male, nasumične stvari koje su nas iznenadile, nasmejale ili dotakle na neki način.

IZVOR: BIZLIFE I FOTO: PIXABAY

Zašto pamtimo nebitne stvari, a zaboravljamo ono što je važno?